четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Богдан Лисоволик: ММФ против Динкићевог предлога децентрализације
Хроника

Богдан Лисоволик: ММФ против Динкићевог предлога децентрализације

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 11. јун 2011.

Београд - Стални представник ММФ Богдан Лисоволик упозорио је да би усвајање предлога УРС за децентрализацију земље увећало дефицит државног буџета.

"Суштински ми нисмо против децентрализације, али конкретан предлог који је стигао у Скупштину може врло скупо да кошта консолидовани буџет Србије", рекао је Лисоволик.

Лисоволик је рекао и да ММФ верује да је Фискални савет заузео исправан став, када је предлог УРС, чији је лидер Млађан Динкић, оценио као лош јер би тиме био увећан дефицит државног буџета.

Оцена Фискалног савета је да би измене Закона о финансирању локалне самоуправе, коју предлажу Уједињени региони Србије, увећале дефицит државног буџета за 1,1 одсто бруто друштвеног производа, односно за око 40 милијарди динара у 2012. години.

Лисоволик је указао да ће у случају усвајања предлога Уједињених региона Србије за децентрализацију земље "додатно бити проширен ионако значајан јаз у каси за 2012. годину".

"Фискални савет је исправно нагласио да би покривање додатног буџетског мањка могло да захтева драконске мере као што су поновно замрзавање плата и пензија", рекао је представник ММФ-а.

Лисоволик је подсетио и да је мисија ММФ-а приликом последње посете Србији проценила да је рупа у буџету за више од један одсто већа од циљаног нивоа.

"Иако затварање овог јаза изгледа тешко, то се може спровести кроз строгу контролу и смањење дискреционих расхода", сматра Лисоволик уз упозорење да би с применом предлога децентрализације та разлика достигла скоро 2,5 одсто бруто домаћег производа.

"Без прилично радикалних корака као што су замрзавање плата у јавном сектору и пензија или повећање пореза ниво дефицита у каси од око три одсто у 2012. години, што је у складу са фискалним правилима биће много теже достићи", рекао је Лисоволик и упозорио да би то могло да закомпликује предстојеће преговоре с ММФ-ом у августу.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер