Блиц: Закон о професионализацији тек након избора директора по политичкој линији

Већ сада је готово извесно да професионализација јавних предузећа неће бити спроведена имајући у виду начин на који се одвија. Најпре су постављени нови директори, махом по политичкој линији, па се тек онда прибегло писању закона, због чега стручна јавност закључује да се нови прописи доносе за неку будућу власт.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић најавио је недавно да ће у понедељак почети јавна расправа за доношење закона о јавним предузећима којим ће се уредити њихов рад. Две недеље пре тога министар је рекао да је професионализација јавних предузећа неминовност, те да овај закон предвиђа да се директори, од републике до локала, разреше и буду вршиоци дужности до избора нових на конкурсима.

- Такође, напустићу праксу да министар бира директоре 173 филијале Пореске управе широм Србије, и они ће се бирати на конкурсу - казао је тада он.

У међувремену су на позиције директора јавних предузећа изабрани Александар Обрадовић за првог човека ЕПС, који је иначе кадар Српске напредне странке. Затим, за директоре ретких успешних државних фирми - ПТТ, „Транснафте“ и „Електромреже“ Влада је поставила партијске кадрове или финансијере владајућих странака - Милана Кркобабића из ПУПС, Милоша Томића и Николу Петровића, блиске СНС. Једини нови директор који није страначки кадар јесте Предраг Ћулибрк, који ће водити Телеком.

Нови директори

ПТТ - Милан Кркобабић(ПУПС)

Транснафта - Милош Томић(СНС)

Електромрежа - Никола Петровић(СНС)

Телеком - Предраг Ћулибрк(нестраначка личност)

ЕПС - Александар Обрадовић(СНС)

Занимљиво је, међутим, и то да су сви они, осим Милана Кркобабића, који нема в.д. статус, постављени као вршиоци дужности.

Извор „Блица“ каже да се у предлогу закона налази одредба која подразумева расписивање конкурса, али да ће на свакој партији бити да одлучи да ли ће своје високе страначке кадрове лишити могућности да се кандидују за директоре.

У УРС, који су и предлагач закона, тврде да из њихових редова неће бити кандидата по политичкој линији, али напомињу и да је професионализација управљања јавним предузећима дефинисана коалиционим споразумом, те да очекују и од других да поступе у складу с тим.

Међутим, без обзира на то што су нови директори постављени само „привремено“, као вршиоци дужности, стручна јавност верује да ће се већина њих и задржати на тим позицијама након конкурса.

- Избори у в.д. стање ме не охрабрују да ће нешто бити другачије и након расписивања конкурса. Ако је закон заиста објективан и ако су имали намеру да професионализују управљање, не видим зашто је овог момента битно мењати директоре - каже Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције.

Владимир Гоати, политички аналитичар, каже за „Блиц“ да, судећи по начину на који повлачи потезе, власт овим законом доноси правила која ће обавезивати будућу владу.

- Ако је њихова жеља да заиста све ураде како су обећали, у шта озбиљно сумњам, онда је било логично да прво усвоје закон, и то су могли по хитној процедури. Овако се стиче утисак да су они већ поделили плен међу собом, а доносе мере које ће ограничити неке друге, будуће функционере - каже Гоати.

(Блиц)