четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Блиц: Влада и парламент хоће да забране критику
Хроника

Блиц: Влада и парламент хоће да забране критику

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 06. август 2010.

Обрачун власти са независним телима

Новим пословником о раду однедавно је уведена могућност смене независних регулаторних тела уколико се њихови извештаји не допадну владајућој већини. Ово је последњи у низу недопустивих притисака власти на независна регулаторна тела да уместо контролора власти, што јесте њихова основна улога, буду контролисани од стране власти и под директним претњом парламента да њихови извештаји морају да се свиде владајућој већини.

У владајућој већини негирају те тврдње. Новим пословником први пут је уведена могућност да посланици расправљају о извештајима регулаторних тела на пленарним седницама, а не у скупштинским одборима, као до сада. Заштитник грађана и повереник за информације од јавног значаја сматрају да се тако шаље скривена порука да извештаји треба да буду по вољи власти, да не би били оборени у парламенту. Поред тога, одредбом се даје могућност да покрене поступак за утврђивање њихове одговорности.

Заштитник грађана Саша Јанковић и повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић оценили су јуче за „Блиц” да се одредбама новог пословника о раду Скупштине Србије омогућава утицај парламента на рад надзорних и регулаторних органа и тела.

- Ове одредбе омогућавају не само да независни органи буду одговорни за свој рад, него и директни утицај парламента на независне државне органе чији рад и извештаји не смеју бити под претњом тога да морају да се свиде владајућој већини у Влади и парламенту - каже Саша Јанковић.

Јанковић и Шабић такође не подржавају чињеницу да ће се о њиховим извештајима на крају и гласати.

- Извештаји независних регулаторних тела спадају у ону категорију извештаја која се не усвајају, него „примају к знању”. Просто, главни задатак независних регулаторних тела је да указују на пропусте и неправилности у раду власти и није логично очекивати да таквим извештајима буде „одушевљена” парламентарна већина која стоји иза власти - објашњава Шабић и додаје да је, ако иза овога стоји идеја да се зато што се извештај не допада владајућој већини разреши онај ко је поднео извештај, реч о потпуној супротности са логиком постојања независних тела.

Шеф радне групе која је писала пословник, Бошко Ристић из ДС-а, каже за Телевизију Б92 да се новим решењима не урушава независност и самосталност регулаторних тела и тврди да Скупштина има право да анализира њихов рад.

- Нема ничег спорног у томе да Скупштина, која поставља регулаторна тела, на крају и контролише како она раде - оцењује Ристић и истиче да „такав след прописује и Устав”.

Ристић уверава да гласање о извештајима неће нарушити независности и самосталност тих институција.

- На овакав начин се и независна регулаторна тела доводе у позицију да одговорно врше своју јавну функцију и да се води рачуна о томе да правда не буде селективна и да примена Устава и закона буде једнака за све грађане - рекао је Ристић.

Јанковић: Ристић говори неистине

Ристић је као пример навео да заштитник грађана „у свом извештају пропустио да помене побуну у затвору у Нишу”. Јанковић указује да тај случај илуструје проблем јер је „у питању тврдња која је неистинита, што не може бити случајно”. Он каже да би Скупштина, захтевајући од омбудсмана да га о нечему извештава, могла одређивати оно шта ће омбудсман радити, што је недозвољено.
- Али на страну принцип, како објаснити да, насупрот речима Бошка Ристића, годишњи извештај заштитника грађана за 2009. годину целу страну посвећује управо догађају за који он тврди да у извештају није забележен? Извештај је достављен свим народним посланицима, објављен у „Службеном гласнику” и Ристић је имао прилику да ме о свему, па и о том догађају пита када ме је позвао на седницу Одбора за правосуђе и управу на којој је разматран мој извештај.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер