Блиц: Србија најгора у Европи по платама, незапослености и инфлацији

Статистика нашу земљу бацила на дно Европе

Србија је, гледајући статистичке економске параметре, европски рекордер по стопи инфлације од 10,3 одсто, депресијацији националне валуте у односу на евро, и најнижим платама. По стопи незапослености од 20 одсто Србија спада у пет најгорих европских земаља. За утеху је податак да је Србија јефтинија од већине земаља у региону, али с друге стране, није ни близу врху по квалитету те исте робе. Разлог оваквој статистици, по мишљењу стручњака, јесте лоша економска политика свих влада од 2001. године наовамо. Међутим, најстрашнији је податак што обични грађани у Србији живе још горе него што то ова црна статистика каже.

Према мишљењу економисте Млађена Ковачевића, економски модел који се примењивао од 2001. године, заснован на наглој либерализацији увоза и вештачком јачању динара, пукао је као балон.

- Управо форсирање таквог модела довело је до тога да нам статистичка слика буде таква каква јесте. На први поглед, статистика нам није толико лоша ако се узме у обзир целокупна куповна моћ, односно висина потрошачких цена и примања. Међутим, стопа незапослености од 20 одсто је огромна. Поред толиког броја незапослених, треба имати у виду да у Србији живи велики број пензионера са малим примањима. Треба укалкулисати и да уз сваког незапосленог иде по неколико људи без примања, било да су то деца или, рецимо, домаћице које никада нису ни радиле. У потпуности разумем грађане којима се чини да лошије живе од онога што им статистика каже. Па, доскора су у рачунање инфлације улазили производи који се уопште масовно не купују у временима каква су наша - објашњава за „Блиц” Ковачевић.

Инфлација, незапосленост и број аутомобила по глави становника – Кликни за увећање графике

Према његовим речима, нови модел привредног раста заснован на извозу или јачању индустрије не може да се спроведе преко ноћи.

- Евентуалном продајом „Телекома”, чему се противим, краткорочно се решавају неки проблеми, али то није домаћинско пословање. Пластично речено, прави домаћин никада не продаје најплоднију њиву, сем ако није уцењен или ако му је неко болестан - закључује Ковачевић.

Професор економије на Филозофском факултету Миодраг Зец каже да нам је статистика делимично оваква зато што власт никада није била са стране шалтера на којој су грађани, а и не намерава да буде.

- Ми заиста спадамо у врх земаља Европе које имају проблематичну економију. Оно што нам је донекле помагало да се носимо са овако лошом статистиком, као што је веза са селом, резерве девиза и повлашћене цене струје и неких комуналија, полако нестаје и тек онда ће настати проблеми. Већина наших проблема решавана је приливом капитала којег сада нема. Није довољно задати само добре циљеве већ их треба реализовати. Но, влада често доноси низ контрадикторних мера који не иду у прилог задатим циљевима - објашњава за „Блиц” професор Зец.

Падови вредности валута, просечне плате и трошкови живота по државама – Кликни за увећање графике

Као контрааргумент црној статистици често се наводи да је Србија једна од јефтинијих држава Европе упркос честом скоку цена. Наиме, Србија се по потрошачким ценама налази на 63. месту листе од 83 државе на основу истраживања које је спровео сајт Нумбео.цом. Економисти наводе чињеницу да квалитет робе није еквивалентан оној у ЕУ, а да су због ниских примања породице приморане да купују јефтину, али неквалитетну храна што доводи до тога да је у Србији 40 одсто деце гојазно, по чему смо опет у врху негативне статистике.

- Статистика нам је заиста лоша и делимично приказује каква нам је ситуација када је реч о стању у привреди, али и о стандарду грађана. Ипак, веома је опасно некритички се само бавити бројкама. Курс од почетка кризе јесте драстично депресирао, али да није било тога пад БДП-а био би много већи, а самим тим и стандард грађана још нижи. Имамо велику стопу инфлације, али треба знати и које би биле последице политике вештачког одржавања цена на ниском нивоу. У том случају имали бисмо несташицу бројних производа или губитак произвођача на тржишту. Дакле, бројке морају да се гледају, али не смеју некритички да се анализирају - објашњава за „Блиц” професор на Мегатренд универзитету Владимир Вучковић.

(Блиц)