Блиц: Руси само у Србији већински власници гасовода

Србија је једина међу осам држава која је са руским “Гаспромом” формирала заједничко предузеће за изградњу гасовода “Јужни ток” као мањински партнер.

Само у случају Србије, компанија “Србијагас” држи 49 одсто власништва заједничког предузећа, док “Гаспрому” припада 51 одсто. У осталим државама, тај однос је пола-пола.

Сручњаци упозоравају да би Србија од овог уговора могла да има више штете него користи и питају због чега је склопљен такав уговор. А одговор изгледа нико не зна, или неће јавно да саопшти. Свако од учесника у овом послу, има своје виђење, уколико је расположен да о томе јавно прича.

За “Гаспром” је то “уобичајен начин пословања у Србији”, како стоји у писаном одговору пристиглом из Директората за информисање комапније, на питање Алексеју Милеру, који је уговор потписао у име “Гаспрома”, због чега се позиција Србије разликује у односу на друге земаље.

“Према уобичајеној пословној пракси у Србији, као и у складу са договорима са партнерима, “Гаспром група” има контролни пакет у НИС-у (56,15 одсто), УГС Банатски двор (51 одсто) и у осигуравајућој компанији “СОГАЗ Србија” (51 одсто). Дакле, ситуација у предузећу “Јужни ток Србија” није изузетак на српском тржишту”, пише у одговору који смо добили од „Гаспрома“.

Ни речи, нема по чему се Србија разликује од Хрватске, Бугарске или Мађарске, или других земаља који имају уговор пола-пола.

Разлоге за овакав договор не зна ни српски премијер Ивица Дачић, али зна да је “договор постигнут у време Коштуничине владе, када је Тадић био председник”.

- Ми стално прихватамо договоре претходне владе, као што је сада и питање договора око Косова. Не можете сада рећи да не важи тај договор. Не видим да је у томе проблем јер у самом одлучивању обе стране су равноправне - каже Дачић за “Блиц”.

А Борис Тадић, који је као председник Србије са руским председником Дмитријем Медведевим децембра 2008. године потписао такозвани кровни политички споразум као гарант за изградњу гасовода, рекао је недавно за Радио “Фокус”, да Србија није имала снаге да се избори за другачији уговор.

 - Нисмо у ЕУ и нисмо пошли у разговоре са позиција велике снаге. А Русија није нашла за сходно да имамо исти број акција - рекао је Борис Тадић.

Стручњаци не негирају да ће Србија имати користи од изградње гасовода, али оцењују да се може догодити да има више штете, пре свега, како каже Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, због недефинисаних односа око наплате транзита гаса кроз део гасовода који иде кроз Србију.

Разлога за овакав договор, који није најповољнији за Србију, економиста Љубомир Маџар види и у српском дугу Русији од око 30 милиона долара за раније испоручени гас.

“Блиц” је покушао да одговоре на ова питања добије и од Душана Бајатовића, директора “Србијагаса”, од Петра Шкундрића, бившег министра енергетике, као и од доскорашњег руског амбасадора Александра Конузина, али нико од њих није желео да прича на тему “Јужног тока”.

Бруто плата у "Југоросгасу" 352.000 динара

Недавно је потписан споразум српске и руске владе који предвиђа испоруку од пет милијарди кубика гаса до 2021 године, „Југоросгас“ остаје посредник. Прошле године је ово предузеће са приходима од 46 милијарди динара и добити од 1,53 милијарде динара било 11. по величини у земљи. Основано је 1996. у Београду као ћерка-фирма руског Гаспрома преко кога Србијагас набавља готово 95 одсто потребних количина природног гаса за земљу.

Извршни директор је Владимир Колдин, док је Душан Бајатовић, директор “Србијагаса” члан надзорног одбора будући да та компанија има 25 одсто удела у Југоросгасу. За плате 27 запослених, Југоросгас је лане издвојио више од 114 милиона динара или у просеку око 352.000 динара месечно бруто. Југоросгас је био и међу компанијама са највећом вредношћу имовине у земљи.

(Блиц)