субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Блиц: Руси нуде кредит од три милијарде долара за куповину њихових авиона
Хроника

Блиц: Руси нуде кредит од три милијарде долара за куповину њихових авиона

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 28. март 2011.

БЕОГРАД - Из пакета од 10 милијарди долара који је Владимир Путин, премијер Русије, понудио српским властима, три милијарде намењене за одбрану предвиђају кредит за куповину војне опреме - углавном авиона и система противракетне заштите, сазнаје „Блиц”.

Војни аналитичар Александар Радић каже за наш лист да ће Србији, с обзиром на то да је у питању кредит, избор бити сужен на само једно или два војна средства у истој категорији, што одступа од идеје да се на отвореном тржишту изврши модернизација војске, а уз то би је ова куповина дугорочно (политички, војно и економски) везала за Русију.

Војска Србије већ дуже време има проблема са стањем у Ратном ваздухопловству, где је већина ваздухоплова старија од 20 година и углавном је реч о „миговима” типа 21, али и оних са ознаком 29. Почетком 2010. године Министарство одбране Србије послало је захтеве за информацију Сједињеним Државама за авионе „Ф-16” и „Ф-18”, Шведској за „грипен”, Француској за „рафал”, Европском конзорцијуму за „јурофајтер” и Русији за авионе „МиГ 29М” и „сухој 30”. Осим тога, постојала је и опција да се постојећи авиони пошаљу у Израел на ремонт и на увођење НАТО стандарда, али се од тога одустало. Након Путинове посете варијанта куповине у Русији добила је и конкретне детаље. Поред авиона „миг 29М” и „сухој 30”, помиње се и систем противракетне заштите дугог домета С300.

- „Миг” већ дуже времена нема производњу и нема више неку посебну репутацију, док је „сухој” у другачијој позицији. Ради се о изузетним авионима, али са застарелом електронском опремом. Што се тиче противракетне заштите, до сада су нам нудили систем „бук”, а могуће је да је сада у опцији и С300 - наводи Радић и додаје да би Србија могла да, путем овог кредита, набави јаку ескадрилу од 18 авиона, као и неколико дивизиона противракетне заштите.

По Радићевом мишљењу је, у односу на то шта би било у пакету који би Србија купила, битније питање шта је мотив Русије да нуди овакав кредит.

Александар Драгишић с Међународног института за безбедност рекао је за „Блиц” да је наше ваздухопловство до сада било базирано на совјетском, односно руском наоружању наслеђеном од ЈНА, па би нам с тог аспекта одговарала оваква куповина, али наглашава да она у политичком смислу има недостатке.

„Такво наоружање смо и до сада користили, имамо на њему обучене пилоте, механичаре и инжењере. Ова куповина уопште не мора да значи дефинитивно удаљавање или одвајање од НАТО јер добар део чланица НАТО поседује руско наоружање. Бивше чланице Варшавског уговора сада, када им истичу ресурси, набављају ново оружје на Западу, али Чеси и Словаци размишљају да остану на руском”, каже Драгишић.

 

Иначе, како су домаћи медији претходних дана писали у "руском пакету" за Србију вредном 10 милијарди долара налазе се углавном пројекти за гринфилд инвестиције у енергетици и инфраструктури. Руси би тако део новца уложили у изградњу хидро, термо и гасних електрана, али и саобраћајница и железничких пруга.

Такође, руска компанија Гаспром намерава да изгради рафинерију за биогориво, и уложи новац у панчевачку и новосадску рафинерију. Поред тога, Руси су наводно показали велико интересовање да граде нови стадион ФК Црвене звезде и околне објекте, за шта су спремни да издвоје чак 450 милиона евра.

Економиста Љубодраг Савић је, тим поводом, рекао да Русија има комерцијални интерес да инвестира у Србију десет милијарди евра, али је и додао да у Србији тренутно нема озбиљнијих пројеката већ само "списак лепих жеља".

"То је за Србију огроман новац, а за Русију са друге стране није нарочито велика свота", казао је он.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер