понедељак, 10. децембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Блиц: Расплитање Косовског чвора - да ли је Брисел дао зелено светло разграничењу?
Хроника

Блиц: Расплитање Косовског чвора - да ли је Брисел дао зелено светло разграничењу?

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 11. октобар 2018.

 Брисел је дао још једно, конкретно зелено светло у вези с дијалогом Београда и Приштине и корекцијом граница Србије и Косова, иако најјачи играч у том ланцу, немачка канцеларка Ангела Меркел, и даље званично одбија такву идеју.

Амандман о могућој корекцији граница, који је Спољнополитички одбор Европског парламента великом већином усвојио и унео у Нацрт извештаја о Србији, нови је замајац преговорима Београда и Приштине. Поготово што више ни САД, традиционални партнер Приштине, не искључују територијалне корекције између Србије и Косова. Како је "Блиц" већ писао, једини који се противе разграничењу су званични Берлин и Париз, па је известилац за Србију у Европском парламенту Дејвид Мекалистер недавно затражио од Меркелове да прихвати споразум обе стране као решење.

Да је на то већина у ЕУ спремна, потврдио је и сам Мекалистер приликом усвајања Нацрта извештаја о напретку Србије у евроинтеграцијама.

- Земље западног Балкана су наши блиски партнери - географски, историјски и економски. Свих шест земаља имају јасну европску перспективу, наша европска кућа неће бити потпуна без њих - рекао је Мекалистер.

У европском парламенту сматрају да сваки споразум може бити прихватљив само ако је обострано усаглашен и узима у обзир укупну стабилност региона и међународно право. Међутим, у једном делу се и ограђују када је реч о разграничењу.

- Узимајући у обзир недавну расправу о могућој размени територија између Србије и Косова, посланици ЕП истичу да етнички хомогене државе не би требало да буду циљ у региону и да ће се као прихватљив размотрити само сваки будући споразум који је међусобно договорен између Србије и Косова и који узима у обзир укупну стабилност у региону и међународно право - наводе у Европском парламенту.

Без обзира на то, потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић истиче да је Брисел пружио руке ка компромисном решењу Београда и Приштине.

- Европска унија је понудила све опције како би се успешно наставио и завршио дијалог Београда и Приштине у Бриселу. Све се чини да се дође до конструктивног и свеобухватног решења. А то је у интересу и Србије и Косова. Србија то треба да уради најпре зарад себе и свог економског развоја, а потом и да би улазак у ЕУ учинила реалним до 2025. године. С друге стране, и Приштина има интерес да дође до споразума са Београдом на свом путу ка ЕУ, поготово што су и САД промениле став о разграничењу - наглашава Ђукановић.

Како каже, због свега тога битно је да Београд и Приштина наставе што пре преговоре.

- То је битно јер што пре се преговори наставе, то ће се више растеретити и односи у целом региону. Мислим да би оптималан рок за завшетак дијалога био половина следеће године - сматра Ђукановић, и додаје да тек треба одредити шта се подразумева под појмом корекције граница.

С друге стране, виши научни сарадник Института за друштвене науке др Невен Цветићанин оцењује да је цео нацрт, заједно са амандманом о корекцији граница Европског парламента, више протоколаран.

- То је охрабрење за наставак дијалога Београда и Приштине. С тим што у делу резолуције где се каже да Србија и Косово не могу бити етнички хомогене целине види да и даље преовладава став Меркелове. Због тога мислим да ће питање дијалога и корекције граница изместити са мултикултуралног на билатерални ниво, и то између три велике силе: САД, Немачке и Русије - тврди Цветићанин.

Међутим, преговори Београда и Приштине тренутно нису у фокусу ни Вашингтона ни Берлина, сматра наш саговорник.

- Председник САД Доналд Трамп је заокупљен изборима за Конгрес док Меркелову очекују избори за скупштину њене партије. Тек кад се крајем године заврше ови унутрашњи политички процеси у САД и Немачкој може се очекивати да на дневни ред дођу Београд и Приштина - подвлачи Цветићанин, и додаје да су у спољнополитичком фокусу Немачке, пре свега, проблеми са мигрантима и односи са великим силама.

Вучић: Најмање се Срби и Албанци питају

Председник Србије Александар Вучић истакао је поводом истраживања ЦЕСИД-а да је 44 одсто грађана Србије против разграничења, да треба имати у виду шта промене у свету реално мењају на терену.

- Обично не коментаришем истраживања. Шта то значи 44 одсто људи је против разграничења? Је л' то значи да је 44 одсто за независно КиМ у целини, таквих свакако има 8-12 одсто грађана. Или сви мисле да је Качаник српски, или су сви стрпани у исти кош? - упитао је Вучић.

Он је новинарима рекао да верује да је већи број против, а то види и у својој странци.

- Највећи део људи у мојој странци мисли да не треба да се договарамо, да ће време да дође, да ћемо да дочекамо нешто што ће да нам се деси као божја помоћ. Не знамо шта, али нешто ће да се деси - рекао је он.

Поводом помињања у Европском парламенту могућности решења за Косово разграничењем, Вучић је поручио да они могу да закључују шта желе, а да је наше да штитимо наш интерес.

- Не знам какве то везе има са њима, али добро. Има везе са свима у свету, најмање са Србима и Албанцима. Њих нико не треба да пита. То нема везе са реалношћу. Погледајте шта се збива у Приштини, у свету. Тежак период очекује многе светске силе због унутрашњих проблема - рекао је Вучић новинарима.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер