четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Блиц: Помоћ Кинеза скупо кошта Америку и Европу
Хроника

Блиц: Помоћ Кинеза скупо кошта Америку и Европу

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 18. септембар 2011.

Кина је највећи поверилац САД (купила је обвезнице Федералних резерви вредне 2.000 милијарди долара), а стратешки је инвестирала и у Европу (обвезнице вредне око 700 милијарди евра).

Сада Кинези захтевају противуслугу: од Европе да Кину призна као тржишну привреду пре утврђеног рока (2016), а од САД веће могућности за инвестирање у тој земљи и већи извоз високе технологије.

Другим речима, стиче се утисак да се Кина, која је захваљујући својој политици слабе државне валуте нагомилала девизне резерве од 3,2 билиона долара, по самој природи ствари јавља у улози купца и кредитора у свету захваћеном кризом и да се осећа довољно јаком да притом поставља и услове.

Како се кинески премијер дипломатски изразио на Светском економском форуму („Летњи Давос”) у кинеском граду Далијану, његова земља ће према условима споразума о приступању СТО из 2001. аутоматски добити статус тржишне привреде 2016, али Европа би, када је о том статусу реч, „требало храбро да размотри однос са Кином са стратешког гледишта.

Ако земље ЕУ докажу своју искреност неколико година раније, то би се позитивно одразило на наше пријатељство”. Статус тржишне привреде за Кину има значај утолико што је штити од антидампинг истрага, које цене кинеске робе у Европи могу да упореде са ценама исте робе из других земаља са ниским трошковима производње и да јој наметну антидампинг царинске дажбине веће и од 100 одсто вредности уколико утврде да је цена кинеских производа нижа.

Уколико Кина добије статус тржишне привреде, ове цене се, међутим, могу поредити само са ценама у самој Кини, где се захваљујући мерама државне политике такође одржавају на врло ниском нивоу, чиме би земља била заштићена од високих антидампинг царина.

Кинеска понуда за продубљивање пријатељства с Европом и САД и за даље финансирање њихових дугова је, дакле, заснована на сопственом интересу, који пре свега лежи у томе да се сачува тржиште за пласман својих производа, који великим делом одлазе у Америку и Европу.

Када је реч о односу са САД, Кина инсистира пре свега на либерализацији извоза америчке високе технологије, који јој је потребан како би даље модернизовала индустрију. САД су, међутим, у прошлости овакав извоз строго ограничавале, из страха од кинеских копија, али маневарски простор Америке у преговорима с Кином се све више сужава, што је недавно била принуђена да призна и државна секретарка Хилари Клинтон. У питању су, ипак, преговори са сопственим „банкаром”.

Утолико експерти ни противуслуге о којима је премијер Вен говорио на Светском економском форуму не сматрају истинским предусловом за даље инвестиције, већ пре изразом нарасле кинеске самосвести.

„Ми се не погађамо када инвестирамо. То би било неозбиљно. Али ни не инвестирамо несебично: за Кину није добро да у Европи влада криза”, каже кинески привредни стручњак Ји Сијанронг, док Жерар Лајонс, главни економиста банке Стандард чартерд бенк, сматра да у протеклој деценији три најважније речи нису биле „рат против тероризма”, већ „произведено у Кини”, док ће, имајући у виду садашње трендове, речи које ће обележити ову деценију бити „у кинеском власништву”.

У Немачкој и другим имућнијим европским земљама, међутим, и даље влада велико неповерење према Кини. „Ако Кина купи европске обвезнице”, изјавио је рецимо комесар ЕУ Гинтер Етингер, „то неће бити каритативни чин, већ ће Кина преузети Европску унију, а ми ћемо продати своје душе”. Искушење је, међутим, напросто превелико, а у презадуженим државама попут Грчке, Португала, Мађарске и Италије, Кинези су добродошли као спасиоци у кризи. Кинези су већ одавно ту, и инвестирају у конкретне вредности. У Немачкој су већ купили произвођача рачунара „Медион”, у Енглеској „Ровер”, у Шведској „Волво”, у Грчкој пирејску луку, на Исланду пола концерна за прераду рибе. У Румунији граде нукеларну електрану, код нас у Србији термоелектрану, а у Пољској аутопут.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер