Блиц: Пет опција за развој политичке ситуације на "Косову"

 Ако до 7. августа на Косову не буде формирана нова влада, јужна српска покрајина ће поново на изборе. Иако лидер Алијансе за будућност Косова (АБК) и кандидат за премијера Рамуш Харадинај већ неко време тврди да има већину за формирање владе, он још званично није добио мандат за њен састав.

До сада је једино лидер АБК Рамуш Харадинај изашао у јавност са информацијом да има већину. Исто то је рекао и актуелни председник Косова и Харадинајев коалициони партнер Хашим Тачи, али му још није понудио мандат за састав нове владе.

Опција 1: "Ратна коалиција" у проблему

Њиховој, такозваној "ратној коалицији", иако је освојила највише мандата (39), ипак недостаје поприлично за скупштинску већину (минимум 61 посланик).

То значи да ће морати да се ослони на још неку странку, или мањинске листе, како би "намакли" потребан број посланика. На кога "ратна коалиција" рачуна, није до краја јасно, јер су Харадинаја до сада за разговоре одбиле друго и треће пласиране странке, односно Покрет "Самоопредељење" (32) и коалиција на чијем је челу ДСК Исе Мустафе (29).

Српска листа (9) се још није изјаснила да ли би подржала Харадинаја јер, како каже, члан Председништва Српске листе Славко Симић, "стрпљиво чекају расплет постизборних калкулација политичких партија косовских Албанаца".

- Нисмо ни са ким разговарали, јер се још званично не зна ни име мандатара за састав нове косовске владе. Пратимо дешавања на КиМ јер је веома важно да сагледамо политичке позиције свих политичких партија и њихове реалне могућности око формирања будуће Владе Косова - казао је Симић.

Ни преостали мањински посланици (11), све и да подрже Харадинаја, нису довољни за већину.

Ако мисли да је формира, Харадинај ће, поред Српске листе и осталих мањинских странака, морати да обезбеди подршку још неког посланика, по свој прилици из редова оних који су рекли да са њим неће да разговарају, јер је у супротном неће имати.

У овој варијанти, Срби би могли добро да "истргују" јер ће опстанак владе директно зависити од њих.

Опција 2: "Самоопредељење" довољно за већину

Друга варијанта јесте да "ратну коалицију" подржи Покрет “Самоопредељење”, па би у том случају већина била загарантована.

Ако би се то десило, више им нико не би требао, тако да би ДСК и све мањине остале у опозицији. Међутим, "Самоопредељење", за сада, са Харадинајем не жели да разговара.

Када су у питању Срби, ова опција била би убедљиво најгора за њих, јер се пре свега радикално "Самоопредељење" противи формирању Заједнице српских општина (ЗСО), залажу се за стварање "велике Албаније", прекид дијалога Београда и Приштине, тако да је велико питање какав би однос имали према Србима.

Опција 3: ДСК и "Самоопредељење" - чудан спој

Ако буду желеле да заобиђу Тачија и Хараднинаја, ДСК и "Самоопредељење" могли би да формирају минималну већину од 61 посланика.

Међутим, дискутабилно је да ли ове странке уопште могу да нађу заједнички језик, с обзиром на радикалне ставове и понашање “Самоопредељења” и миран и либералан ДСК.

Међутим, чак и ако се то деси, уз подршку мањинских странака, скупштинска већина би могла да буде комотна. Српска листа је у протеклом мандату сарађивала са ДСК, тако да јој овај партнер не би био непознаница, али је питање како би се помирили њени и ставови радикалног "Самоопредељења". Управо то може бити проблем за подршку овој "комбинацији".

Опција 4: Стари "играчи" поново заједно

Такође је мало вероватна опција да коалиције око ДПК Хашима Тачија и ДСК Исе Мустафе формирају већину, иако би са бројем посланика којима располажу могли да је имају.

Први и основни разлог за то је тај што је ДПК изашао из Мустафине владе, практично је срушио, што је и био повод за одржавање ванредних парламентарних избора 11. јуна на КиМ.

Срби са Косова су учествовали у Влади коју су чиниле ове две странке, али су је исто тако једно време бојкотовали због Трепче, Војске Косова...

Опција 5: Нови избори

Након што је Централна изборна комисија Косова (ЦИК) 8. јула потврдила изборне резултате, конститутивна седница косовске скупштине треба да буде одржана најкасније 30 дана од потврђивања резултата, тачније најкасније до 7. августа.

Након конститутивне седнице председник Косова Хашим Тачи дужан је да одреди мандатара за састав нове Владе. Уколико он не добије већину, председник у року од 10 дана именује другог кандидата, после чега се процедура понавља. Уколико се ни тада не изабере Влада, онда се расписују нови избори.

Срби са КиМ не би имали већих проблема ни ако их буде, јер имају загаранована места у парламенту. Међутим, питање је какав би био распоред снага албанских партија након поновљених избора, од чега би зависила и могућност било каквих даљих договора.

(Блиц)