четвртак, 24. мај 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Блиц: Нови западни план за КиМ - Србија да призна Косово, Америка да себи приближи Србију, највећу и најмоћнију државу у региону
Хроника

Блиц: Нови западни план за КиМ - Србија да призна Косово, Америка да себи приближи Србију, највећу и најмоћнију државу у региону

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 17. мај 2018.

 Дијалог Беогарада и Приштине мора да доведе до признања Косова као независне државе од стране Србије. Још није дошло време за размену територија Косова и Србије. Америка мора да заустави споро клизење Косова ка замрзнутом конфликту. Косово треба да добије малу војску.

Овако амерички институт "Исток Запад", на чијем је челу бивши амбасадор САД у Србији Камерон Мантер, види пут ка решењу косовског питања и будућности Косова и Метохије. Реч је о институту који има утицаја у америчкој јавности, али ставови које они износе у својим извештајима заправо су ставови стручњака упућених у ситуацију у региону Западног Балкана.

Њихов план нема везе са америчким планом за Косово, који је достављен Србији и о коме је "Блиц" писао, али будући да је реч о утицајном америчком институту, иза којег стоје утицајни политичари, њихови ставови заправо представљају преовлађујуће мишљење у америчкој стручној јавности.

Извештај, насловљен "Време је за акцију на Западном Балкану" објављен је недавно, а реченице са почетка текса управо његов део.

У извештају се анализира, како је објашњено, потреба за хитном и преломном акцијом САД и ЕУ како би се решила горућа питања и спречио потенцијални сукоб на Западном Балкану.

У кључним препорукама за америчку дипломатију кад је о Србији реч, у извештају се указује да "САД треба да обнове и ојачају односе са Србијом, највећом и најмоћнијом државом у региону".

И мада су делови овог извештаја већ објављени, портал "Коссев.инфо" који је имао увид у сам документ, објавио је детаље поглавља који се тиче Косова и Метохије, а под називом "Зауставити да Косово полако клизи ка статусу замрзнутог конфликта"

Замрзнути сукоб

Косово залази у замрзнут сукоб у којем ће његов спорни међународни статус постати његова несрећна стварност. Последњих десет година доказало је да чак и признање свих држава ЕУ, или значајног дела међународне заједнице нец́е променити положај Косова са Србијом, нити смањити подршку Русије опструкцији Србије. Решење захтева да Србија и Косово помире своја неслагања око државности Косова.

Повлачење КФОР-а

Ова нормализација дала би опипљиву корист за регион. То би довело Србију ближе ЕУ и омогуц́ило Косову да настави са процесом пуноправног чланства у УН и друге међународне организације. Чланство Косова у ИНТЕРПОЛ-у, на пример, омогуц́ило би вец́у сарадњу и координацију у борби против корупције и тероризма. Временом би, са попуштањем напетости, нормализација такође омогуц́ила КФОР-у, који укључује значајне снаге САД-у, да смањи своје физичко присуство и посвец́еност.

Признање Косова

Како би зауставили споро клижење Косова ка замрзнутом конфликту, Сједињене Државе би требало да подстичу ЕУ да ревитализује дијалог између Косова и Србије. Дијалог мора да доведе до признања Косова као независне државе од стране Србије. САД би требало да буду спремне да прихвате мере с којима се стране слажу као део њихове нормализације односа.

Размена територија

С тим у вези, САД треба да подстакну ЕУ да ревитализује дијалог између Косова и Србије, уз подршку Сједињених Држава. Али чак и овај дијалог можда не успе да доведе до нормализације. Нови и креативни предлози ће можда бити потребни једног дана. Председник Србије Александар Вучић је наговестио могућност неке "велике погодбе" која би могла да укључи размену територија Косова и Србије. Мада је та идеја привлачна као иновативно бекство од склизнућа Косова у статус замрзнутог конфликта, наше је гледиште да још није дошло време за ту идеју - било самостално или у оквиру пакета решења која садрже и друге компромисе. Није јасно да ли би српски лидери могли да изнесу предлог, а који не би изазвао јако противљење на Косову. У било ком случају, сигнализирање да су косовске границе порозне и отворене за преговарање могло би да има штетне ефекте широм Балкана.

Мала војска за Косово

Присуство НАТО-а на Балкану је привремено, тако треба и да остане. Задатак НАТО-а је да помогне Косову у стварању "мале војске опремљене лаким наоружањем". У недавно објављеном извештају "Време је за акцију на Западном Балкану" за сваку од земаља Западног Балкана, са Косовом и Метохијом, осим кратког описа проблема, дају се препоруке за спровођење мера на путу ка приступању ЕУ, али и за већину земаља се констатује да изражавају жељу да приступе и НАТО-у.

Руски утицај на Србију

Опстајање сукоба такође представља континуирану прилику за руски утицај у Србији. Ова велика потреба за нормализацијом суочава се са озбиљним препрекама. Док су две земље достигле значајно разумевање о различитим питањима - од отварања представништва у Београду и Приштини, енергетици, реципроцитету диплома, границама, менаџменту и царинским процедурама, многи споразуми нису у потпуности примењени. Као минимум, постојећи споразуми морају да буду у потпуности испуњени у добром духу и од обе стране. Што се тиче великих питања која захтевају преговоре и постизање споразума, треба охрабрити стране да се на највишем нивоу сагласе о "мапи пута" која води до одлука и имплементације истих.

Без ометања

Поред активног ангажовања Косова у овом дијалогу, Косово мора да предузме одлучну и самосталну акцију да поново потврди своју посвец́еност принципима који су у основи Копенхашких критеријума. Рад Специјалистичких комора треба да се подржи, а не омете. Истовремено, САД и ЕУ требало би да се добро посаветују у планирању последица по објављивању оптужница. САД и ЕУ треба да буду спремни са порукама подршке за стабилност земље. САД треба да подстакне ЕУ да поново потврди то да Косово остаје на кредибилном путу за приступање, иако још много треба да се уради. Србији мора јасно да се стави до знања да она има свој сопствени приступ којим се тражи признавање Косова и разумевање да, онда када се Србија придружи, то не може да омете евентуално чланство Косова у ЕУ."

Србија најмоћнија у региону

Сједињеним Америчким Државама потребни су обновљени и ојачани односи са Србијом, највец́ом и најмоћнијом државом у региону. Требало би задржати подршку за чланство Србије у ЕУ, истовремено док се подржава позиција ЕУ да се нове чланице слажу са европском политиком према Русији, те да се Србија нец́е придружити осим ако не призна Косово, наводи се по други пут у овом извештају.

Члансто у НАТО остаје опција

Са друге стране, "чланство у НАТО-у би требало да остане опција за Србију, али очекивања САД-а морају да буду мања због историјског наслеђа војних операција НАТО-а у региону, као и вероватноц́е од гласног руског противљења". Ипак, сарадњу са НАТО-ом треба наставити, уз подстицање НАТО-а да Србија ограничи своје безбедносне везе са Русијом у трговини оружјем и обуци.

О притиску и санкцијама против регионалних лидера

У извештају се наводи и да је Западни Балкан, који обухвата БиХ, Македонију, Косово, Црну Гору, Албанију и Србију, поново постао подручје које забрињава због мањкавости унутрашњег управљања, економских изазова, етничких трвења унутар региона и спољних утицаја, наводи се у извештају.

"Основни оквир који су успоставили САД и ЕУ како би се стабилизовао Западни Балкан је и даље одржив. Али неопходан је нови приступ, онај који се свеобухватно бави преклапањем политичких, економских и безбедносних димензија вишеструких изазова са којима се суочава Западни Балкан. Креатори политике у Вашингтону и Европи морају да раде заједно како би побољшали стратегије, и поновно успоставили партнерства да би успешно решавали питања која су у питању. Сједињене Америчке Државе и ЕУ морају бити у здруженом кораку у свом приступу."

Међутим, осим подстицаја као што су пре свега регионална економска сарадња и сарадња са међународним телима и НАТО-ом, предлаже се и:

"Са успешном политиком се не могу спровести само подстицаји. Требало би да постоје 'де-подстицаји', односно повлачење накнада које су дате у току прелазног периода. Поред тога, требало би да постоје неподстицајне мере када је на сцени кршење људских права, међународних споразума, а у Босни и Херцеговини и Дејтонског устава, као што је то био случај када су САД наметнуле санкције премијеру Републике Српске Милораду Додику. Оне могу укључивати:

- Јавни и приватни политички притисак;

- Циљане санкције против регионалних лидера;

- Инвестиционе црне листе, укључујуц́и елиминисање или смањење европске и/или америчке приватне и јавне финансијске подршке."

Како је представљена војска Косова

О присуству НАТО-а се каже да је оно на Балкану привремено и да тако треба и да остане, а да је његов задатак да помогне Косову у стварању мале војске опремљене лаким наоружањем:

"НАТО треба да ради са Косовом како би развио малу, лаким оружјем опремљену и одбрамбену војну могућност. Развој косовске одбрамбене снаге неће у блиској будућности омогућити Сједињеним Америчким Државама и њеним европским савезницима да смање своју директну војну посвећеност региону. Све док Србија и Косово не буду уживали стабилан однос, НАТО, укључујући и снаге САД-а, треба да буду присутне. То значи да је присуство НАТО-а привремено. То тако треба и да остане, а Вашингтон и НАТО треба да одбију недавне позиве за трајно војно америчко или НАТО присуство на Косову, или другде на Балкану, што би без потребе испровоцирало Русију и Србију."

(Блиц)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли верујете да ће се сазнати ко је убио Оливера Ивановића?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер