Блиц: Мистерија како ће УРС вратити 80 милиона динара – Динкић нема одговор

Мистерија је како ће УРС вратити 80,8 милиона динара дугова из изборне кампање 2014. године.

Ова странка која у пракси више не постоји у кампањи је пре годину дана потрошила укупно 180,9 милиона динара, од чега највише за услуге маркетиншких агенција и медијских кућа, чак 157,2 милиона. Према подацима из извештаја у Агенцији за борбу против корупције, странка Млађана Динкића је до данас у минусу скоро 81 милион.

Повериоци којима су Динкић и УРС остали дужни ће у теорији новац моћи да наплате судским путем. Међутим, питање је како би то могло да се уради, с обзиром на то да УРС није парламентарна странка, нема своју имовину, нити су Динкић и сарадници заложили личну имовину као гаранцију.

- Ко ће и како враћати дугове, вероватно је предвиђено неком одлуком. Тамо где су склапани уговори са физичким или правним лицима повериоци би могли да утуже странку, што иначе ретко ко ради - каже за “Блиц” Зоран Стојиљковић, професор ФПН и члан Одбора Агенције за борбу против корупције.

Он наводи да би морале да постоје јасне процедуре ко плаћа заостале рачуне и да ће, ако постоји правни наследник, тај терет пасти на њега.

- Пример за то је ДС, која отплаћује све дугове из кампање 2012, док је Борис Тадић са својим људима изашао из странке без тог оптерећења - објашњава Стојиљковић.

УРС се и данас налази у Регистру политичких странака, а његов заступник и даље је Динкић, који је странку напустио прошле године.

Млађан Динкић за “Блиц” није желео да одговори на питање да ли ће и како УРС платити дуг од 80,9 милиона динара из изборне кампање.

Проблем ће ових дана постати још већи. Наиме, према извештају Агенције за борбу против корупције, УРС је прошле године узео три кредита код АИК банке Ниш од укупно 800.000 евра. Отплата би, по уговору, требало да почне ових дана. Обезбеђење за ове кредите дале су три приватне фирме.

- Ствар је банке и поверилаца да ли ће и шта тражити као гаранцију. Чак и ако је обезбеђена гаранција, све се своди на то хоће ли поверилац покушати да наплати доспеле обавезе - објашњава Немања Ненадић из “Транспарентности Србија”.

Демократе засад мирне

Засад је мало вероватно да ће Драган Ђилас, Оливер Дулић и Душан Елезовић, који су своју имовину заложили као гаранцију да ће ДС вратити кредит Развојној банци Војводине (РБВ), остати без некретнина. РБВ од ДС потражује камату од 45 милиона динара на име кредита за изборну кампању 2012. године, што ДС не признаје и због чега је покренула судски спор против банке. Ако им је суд уз то одобрио и привремену меру, стручњаци кажу да им се не могу одузети куће и станови док се поступак не оконча. Мора се анализирати уговор, односно како је формирана каматна стопа, каже Малиша Ђукић из Београдске банкарске академије.

Рекорд СДС и ЛДП

Политичке странке иза којих су остала највећа дуговања после прошлогодишњих избора су ЛДП - 143,3 милиона динара, и СДС - 108,4 милиона динара.

Партије Чедомира Јовановића и Бориса Тадића су највише потрошиле за оглашавање, тако да су у највећој мери новац остале дужне медијским кућама и маркетиншким агенцијама. Ни једна ни друга странка нису узимале кредите од банака.

Ни у СДС ни у ЛДП јуче нису желели да коментаришу своје дугове, односно да одговоре на питања „Блица“ да ли су их и на који начин умањили у односу на извештај о трошковима кампање, а како преостали минус планирају да намире.

(Лана Гедошевић – Блиц)