Блиц: Лекција са Исланда - како се ова нордијска земља ишчупала из кризе сличне овој у Грчкој

Банкрот као мач виси изнад Грка, независно од коначних резултата референдума. Међутим, Грчка би могла много да научи од Исланда, државе која је прегрмела сличну економску кризу.

По снази трећи највећи економски слом откад су људи с трампе прешли на новац. Тај колапс догодио се Исланду, земљи која је била толико просперитетна и богата да је било незамисливо да би криза толиких размера могла да је погоди.

Исландска економија је 2007. године деловала веома здраво и напредно. БДП био је за чак 35 процената већи него 2002, незапосленост је била свега 2,3 посто, док је укупан спољни дуг износио скромних 27 % бруто домаћег производа.

Државе попут Грчке, Италије, Португала, Шпаније навикле су на кривудав пут економије, али не и Исланд. Исланђани се нису петљали ни у чије послове, нити су хтели да њих било ко гњави. Управо због тога је банкрот ове нордијске државе 2008. године изазвао велики шок.

Ипак, слично као и Грчка, и Исланд је имао своје кредите. Наравно, у много мањој мери од медитеранских дужничких дављеника.

Када је светска економија у лето 2008. доживела финансијски колапс и кредитни слом услед кризе другоразредних хипотека у САД, Исланд одједном више није имао одакле да прибави витална средстава за рефинансирање дугова, с обзиром да је кредитна чесма пресушила. У свега неколико месеци исландска круна срозала се за 35 посто, а три водеће банке "Каупхтинг", "Ландсбанки" и "Глитнир" стављене су под принудну управу.

Новац који су имали нестао је на рачунима фондова, банке су се урушиле у истом дану, а од Исланђана је захтевано да додатно савију кичму и надокнаде штету Британцима и Холанђанима, чије су привреде такође биле погођене тиме што су се викиншки “генијални” момци из банкарског сектора мало заиграли (Британци и Холанђани су у исландским банкама имали скоро четири милијарде евра).

Чинило се да Исланд услед огромних дугова незадрживо тоне на дно и да ће постати финансијска Атлантида.

И док би већина земаља панично запомагала да им је у једном дану готово 10% становништва остало без посла, као што се догодило Исланду кад су пропале банке, та земља је своје проблеме решила уз минималну помоћ светских финансијских институција, а највише сопственом политиком.

Одбили су да плаћају дугове које нису направили, и то 3,8 милијарди евра, колико су тражили од њих (сваки Исланђанин требало је да плати додатних 20.000 евра да би се Енглези и Холанђани намирили), сменили су владу која је била кривац за финансијске акробације. Људи су организовали побуну, протестовали док се њихови захтеви нису испунили (смена владе, гувернера Централне банке и Већа које управља банкама), а онда су засукали рукаве и кренули с послом. Круна је девалвирала, па је земља постала занимљивија улагачима. Туризам је процветао, а из мора су опет изронили исландски спаситељи – рибари.

Свега пар година после кризе Исланд  је пронашао свој пут. Приватизоване банке које су направиле дугове враћене су у државно власништво. Супротно рецепту који као мантру понављају хипнотисани званичници ЕУ, а који гласи: "Приватизуј!", Исланд је применио рецепт који је гласио: "Национализуј."

То је био кључан потез. Концепт слободног, неолибералног тржишта пропао је баш  на Исланду, где је и показао сву своју суровост. Интервенционизам, економски социјализам, назовите то како год хоћете... Исланду је донео излазак из кризе. У комбинацији с јаким извозом, нарочито у сектору рибарства, потпомогнути туризмом и производњом алуминијума, спашавали су банке, а уједно и властиту главу и економију. Држава се показала као бољи господар од приватника.

Да се не би поновила неправда, Исланђани су променили Устав тако да у реформама суделују обични грађани, њих 25. Услов је да не смеју да буду припадници ниједне странке, и да их мора препоручити најмање 30 других грађана. На Исланду важе и вреде принципи традиције и породице, по систему: "Када је најтеже, држимо се заједно!" Толико супротно од већег дела европске политике.

Колико је било страшно? Мекдоналдс је затварао ресторане, градилишта су се испразнила преко ноћи, паркирани аутомобили који су у луци чекали испоруку купцима остали су закључани на шлеперима, а концертна дворана Харпа, стаклена зграда на улазу у луку, сабласно је стајала у полудовршеном стању.

Да ли је Исланд у Европи? Верујемо да ни сами Исланђани нису сигурни. Политичари су покушали да покрену процес приступања ЕУ, али грађани су то категорички одбили.

Исланђани улазак у ЕУ пореде са уласком у ресторан у којем не могу сами да бирају шта ће јести, већ добијају храну коју им донесу из кухиње.

Док неке државе хрле да се укрцају на ЕУ брод, Исланд остаје на свом копну, далеко од првог суседа, али не и најбољег пријатеља - Европе.

Чувају своје рибарство као кључну привредну грану, и то је један од главних разлога због којег не желе у Европску унију. Квоте би их уништиле, а Енглези би поново пред исландским носем ловили рибу. Мала али паметна нордијска држава решила је да то не дозволи, и да рибарство (због којег је у прошлоти Исланд водио ратове) сачува за себе и не дели га са "европским пријатељима".

Исланд је 2010. био 110. земља по БДП-у. Пет година раније, био је на другом месту. Пад је био страшан. Опоравак спор и постепен, а лекција научена: Не осећају се дужни никоме и не одговарају за оно што нам је слободно тржиште направило, макар их Британци због тога називали терористима.

(Блиц)