Блиц: Купац „Телекома“ диже цене импулса

Корисници услуга фиксне телефоније не треба да очекују много повољности након продаје „Телекома“. Без обзира на то која од заинтересованих компанија буде купила српског оператора, о јефтинијим импулсима нема ни говора. Напротив, грађане би могле непријатно да изненаде више цене свих услуга за бар два пута, а у локалном саобраћају можда и више.

Нови власник ће, с друге стране, инсистирати на нижој цени пакета који интегришу различите услуге. До сада су три компаније, „Дојче телеком“, „Телеком Аустрија“ и „Франс телеком“, стекле статус потенцијалних купаца „Телекома Србија“, откупом тендерске документације, док је тендерска комисија одобрила компанијама „Америка мовил“ и „Ведер инвестментс“, у чијем је власништву египатски „Ораском“, да откупе документацију.

Ко ће од пет поменутих гиганата телекомуникација дати новчану понуду за „Телеком“ остаје да се види, тек - стручњаци кажу да независно од тога ко буде био нови купац, корисници могу да очекују више цене и не много бољу услугу, осим када је реч о интернету.

Александра Смиљанић, бивша министарка за телекомуникације, каже да би се слична ситуација десила када би било ко од потенцијалних купаца дошао на наше тржиште.

- Нико не може да изгради инфраструктуру какву има „Телеком“, која захтева огромне инвестиције, а чим има монопола, они ће подизати цене и смањити инвестиције јер желе профит - каже Смиљанићева.

Она додаје да је „Телеком“ инвестирао много у своју фиксну мрежу, а најскупље је поставити фиксне линије које се користе за телефонију, диал-уп и брзи интернет.

- Компанија је изградила 42 фиксне линије на 100 становника, што је боље од просека ЕУ. „Дојче телеком“ и „Франс телеком“ нису пуно инвестирали у операторе које су купили у Словачкој и Пољској. Број фиксних линија у тим земљама је 20, односно 26 на 100 становника. „Телеком Аустрија“ не поседује друге фиксне операторе, и има фиксну мрежу сличне величине српске, са 37 фиксних линија на 100 становника. Што се тиче широкопојасног интернета у Србији, остао је лакши део инвестирања у прикључке које могу државни „Телеком“ и други интернет сервис провајдери да наставе - истиче Смиљанићева.

Она додаје да искуства из региона такође говоре да су цене телефонских услуга након приватизације типично бар два пута више.

Бојана Стаменковић

(Блиц)