Блиц: Гадафи је осуђен на пропаст, нико му не нуди одступницу

 ТРИПОЛИ - Либија је трећу ноћ заредом била изложена бомбардовању снага међународне коалиције, које се руководе резолуцијом Савета бебедности УН, како би се спречило да војска лојална Моамеру Гадафију убија цивилно становништво.

По мишљењу Алексеја Макаркина, потпредседника руског Центра за политичке технологије, режим Гадафија је свакако осуђен на пропаст, али се може десити да борба против либијског вође потраје. Уколико се војна интервенција отегне, Запад може да покуша да поткопа режим изнутра и подсећа да је тај метод испробан у Ираку у односу на окружење Садама Хусеина. Макаркин указује на то да се побуњенички Прелазни национални савет, који је Француска признала као законитог представника интереса либијског народа, састоји од људи повезаних с Гадафијем, што може да олакша задатак преласка дела Гадафијевог окружења на страну опозиције.

Политиколог посебно наглашава да се овде ради о преседану јер се унутрашњи сукоб у земљи решава спољном интервенцијом, уз дозволу УН. Што се тиче Гадафијеве будућности, либијски сценарио се принципијелно разликује од туниског или египатског. Бен Али је могао да побегне у Саудијску Арабију. То је могао да уради и Хосни Мубарак, али је њему дозвољено да остане у земљи. Гафади нема куда да оде. Не може да остане у Либији као обичан грађанин јер га Либијци на истоку земље превише мрзе. А у арапским земљама, као и на Западу, с пуковником нико неће да разговара као с политичким емигрантом, већ као са осумњиченим за ратне злочине.

Аналитичари се питају докле су коалиционе снаге спремне да иду. Једно од решења је пораз Гадафијевих снага под налетом савезничке авијације и њихово повлачење из градова које држе побуњеници. Засад није јасно да ли међу њима може да се формира кохерентно језгро, које би могло да парира Гадафију и његовим присталицама, нарочито на западу Либије, где га огроман број становника подржава. Уколико би пуковников режим ипак доживео крах после 41 године Гадафијеве власти, постоји реална опасност од жестоких међуплеменских сукоба и избијања грађанског рата.

Побуњеници би могли да се упусте у герилски рат и нападе на линије снабдевања режима у Триполију. „Што дуже рат траје, то је већа вероватноћа да ће побуњеници постати радикалнији, а то значи да би могли да се окрену тероризму, чак и самоубилачким бомбашким нападима”, сматра Бен Бари, стручњак за копнено ратовање из британског Међународног института за стратешке студије (ИИСС).

Резолуција УН искључује страну окупацију, али предвиђа „све неопходне мере” за заштиту цивила, што би могло да доведе до ограничене војне интервенције. Међутим, распоређивање војника у тренутку када су западне силе ангажоване у Авганистану и Ираку мало је вероватно, мада се не искључују други видови војне помоћи побуњеницима. Бари набраја да би Запад могао да снабдева побуњенике обавештајним подацима и оружјем или чак да пошаље на лице места специјалне тимове који би помагали устаницима да координирају дејства. Међутим, такав сценарио је опасан за савезничке војнике јер би им живот био стално угрожен. Гадафијеве снаге би могле да их заробе и искористе као таоце.

Уколико се у Либији склопи споразум о прекиду ватре сукобљених страна, међународној заједници се пружа прилика за распоређивање мировних снага које би надзирале прекид ватре. Иако нису све земље подржале војну интервенцију у Либији, мировна мисија би за њих била прихватљивија. Примера ради, руски председник Дмитриј Медведев изјавио је да Русија не би учествовала у било каквој војној коалицији у Либији, она је спремна да буде у саставу мировне операције.

(Блиц)