Блиц: Евентуални банкрот Грчке не заобилази Србију

Евентуални банкрот Грчке неће заобићи Србију и изазваће краткорочне поремећаје, а дугорочно може успорити прилив директних инвестиција из Европске уније (ЕУ) у нашу земљу, поскупети капитал на тржишту "еврозоне", при чему је велика непознаница како би се банкрот одразио на четири банке у Србији, које имају већински грчки капитал, оценили су данас експерти.

Економиста Љубодраг Савић изјавио је да криза у Грчкој не може заобићи Србију, као што се то десило пре две године, тако да ће и евентуални банкрот те државе сигурно оставитри последице на нашу земљу, било директне или индиректне.

Прва последица банкрота Грчке биће смањење директних страних инвестиција у ту земљу, а чланице ЕУ због тога ће мање улагати у неразвијене земље, попут Србије, јер ће се прво окренути решавању својих проблема.

Услед скока цене капитала, због кризе јавног дуга у Грчкој, поскупеће и капитал у "еврозони", упозорио је Савић и подсетио да је у највише страних инвестиција у Србију дошло управо у ЕУ.

Савић је подсетио да је Грчка недавно на међународном тржишту продавала државне хартије од вредности по каматној стопи од 18 одсто годишње, а док државне обвезнице Немачке доносе годишњи принос од један одсто, САД два процента, а чак је и Србија продала еврообвезнице за милијарду долара са каматом од 7,25 одсто за годину дана.

У овом моменту, највећи страни повериоци Грчке су из ЕУ и то има индиректни утицај и на Србију, рекао је Савић.

Евентуални банкрот Грчке по Србију вероватно би изазвао краткорочне поремећаје, али на дужи рок могући су различити ефекти, који не морају да буду негативни, оценио је Душан Вујовић, који је дуго година био један од водећих економиста у Светској банци.

У случају банкрота Грчке, у Србији би краткорочно дошло до шока. Грчке банке, које су биле канал за упућивање допунских ресурса у Србију, имаће проблема, рекао је Вујовић.

Према његовим речима, морало би се рашчистити колико су те банке увучене у кризу, да ли ће доћи до повлачења са српског тржишта и да ли ће одлучити да санирају сопствене позиције.

Питање је да ли ће те банке преживети ослабљене, или ће их неко преузети, јер банкрот не значи нужно затварање, већ финансијске тешкоће у којима се мењају власници.

Вујовић је подсетио да је Грчка на српском тржишту присутна не само финансијски, већ и на друге начине, као што и важност Србије као транзитне земље добрим делом зависи од положаја Грчке.

У Србији послују 34 банке, различите власничке структуре, а тржишно учешће грчких банака износи 16,2 одсто. Са већинским грчким капиталом у Србији су ЕФГ Еуробанка, Национална банка Грчке, Алфа банка и Пиреус банка.

(Блиц)