Блиц: Дужничка криза прети и Пољској

Инвеститори губе поверење у Пољску страхујући да би дужничка криза периферних земаља еврозоне могла да се прошири на најбрже растућу економију Европе. Пољска национална валута, злот, у претходна три месеца је ослабила 16,3 одсто у односу на долар и за 9,8 одсто према евру, што је најлошији показатељ међу европским валутама.

Међународна пословна заједница страхује да пољски премијер Доналд Туск неће имати снаге да смањи буџетски дефицит до обећаних три процента бруто домаћег производа (БДП) у 2012. години.

"Не тако давно злот је био фаворит Европе, Блиског истока и Африке али та времена су прошла", цитира агенција Блумберг директора стратешког сектора за тржишта у успону француске банке "Социете женерал" у Лондону, Бенуа Ане.

Централна банка Пољске је била приморана да интервенише на девизном тржишту по први пут од 2000. године, односно од тренутка када је злот постао слободно конвертована валута. Захваљујући интервенцији, злот је ојачао 3,2 одсто у односу на евро, али је упркос напорима централне банке изложен курсним осцилацијама више од осталих валута европских земаља у успону.

Још пре само три године Пољска је била симбол стабилности, са својом флексибилном економском и финансијском политиком, и једина економија Европске уније која је успела да избегне рецесију после кризе 2008. године. Тада је централна банка те земље усмерила рекордне суме у откуп државних обвезница, док су страни инвеститори, уверивши се у ефикасност локалне владе пожурили да повећају улагања у привреду. Статус "сигурне луке" обезбедио је тој источноевропској земљи прилив од 80,3 милијарди злота (24,5 милијарди долара) у претходне две године.

Смањење пореза и повећање државних расхода стимулисали су раст привреде на 4,4 процента у 2008. години, у односу на просечан раст у ЕУ од 0,1 одсто те године.

Сви су изгледи да је дошло до промена нагоре у економији, с обзиром да је раст БДП у другом тромесечју успорио на годишњем нивоу на 4,3 процента, после 4,5 одсто у првом кварталу а према прогнозама аналитичара, наставиће да опада. Европска комисија прогнозира раст економије Пољске у овој години на 4,0 одсто, док је Међународни монетарни фонд снизио очеквиања на 3,8 процента у овој и на 3,0 одсто у 2012. годни због страховања од развоја дужничке кризе.

Прилично блага фискална политика Пољске резултирала је растом државног дуга на 52,8 одсто БДП што је највиши ниво за 20 година. Буџетски дефицит је од 2007. године више него четири пута увећан на 7,9 процента БДП у прошлој години (најлошији показатељ од 1996. године). Администрација премијера обећава да ће снизити буџетски дефицит испод 3,0 процента БДП у 2012. години.

Експерти за сада не драматизују промене у пољској економији, и истичу да тој земљи не прети прикључење листи ПИГС (Португалија, Италија, Грчка и Шпанија), бар у наредној деценији.

"Буџетски дефицит и државни дуг расту паралелно са успоравањем привредног раста, али за сада нема разлога за бригу. Чим државни дуг достигне 55 одсто БДП, влада ће аутоматски покренути мере на смањењу државних расхода" изјавио је за руску агенцију "РБЦ дејли" аналитичар "Капитал економикс" Нил Ширинг.

(Блиц)