Блиц: Да ли на Балкану економија може да победи национализам?

 На Балкану је економија дуго била талац политике, али сада се ствари мењају, долази до преокрета и економски интереси преузимају главну улогу.

Овако већина аналитичара одговара на питање да ли економија, односно велики регионални пројекти, могу да победе политику. Иако смо сведоци затегнутих политичких односа у региону, пре свега Србије и БиХ, као и озбиљне кризе у преговорима Београда и Приштине, са свих страна помиње се значајна економска сарадња којој је циљ повезивање привреде и компанија у окружењу. Тако се, између осталих, говори о аутопутевима Ниш-Приштина-Драч и Београд-Сарајево, о оснивању царинске уније на Балкану, успостављању летова између Београда и Приштине, као и сарадњи привредних комора Србије и Албаније.

Професор Економског факултета Милојко Арсић сматра да би економска повезаност у региону олакшала и решавање политичких проблема.

- Постоји обострана веза економије и политике. Политичари су ти који треба да донесу одлуке да се појача економско повезивање у региону. А да ли би то допринело да се побољшају додатно политички односи, нисам баш најсигурнији, али вероватно би - истиче Арсић.

Он каже да су сви ови пројекти доста оправдани, нарочито они који се односе на повезивање инфраструктуре и изградњу путева.

- Смањили би се трошкови међусобне трговине. А отворена трговина је један од најважнијих покретача свих привреда. Код царинске уније су рецимо ствари другачије јер она подразумева да све земље које јој припадају имају идентичне царинске стопе према трећим земљама. С обзиром на то да су сада разлике у стопама велике, тешко би се око тога договорили. Било би пожељно, али питање је да ли је таква унија реална - наглашава Арсић.

Економиста и сарадник МАТ-а Иван Николић сматра да је царинска унија земаља западног Балкана и те како реална, као и већина ових пројеката.

- Верујем да ако постоји обострани интерес, а то је да се економски вежу земље региона, да се унапреди стандард људи и политички стабилизује регион, то нико неће опструисати. Простор за било какву сметњу је ограничен, посебно ако је такав економски развој важан и за ЕУ. Царинска унија је остварива. Помиње се да је могуће да то постане приоритет за ЕУ - објашњава Николић.

Према његовим речима, на Балкану је економија дуго била талац политике.

- Сада економија побеђује политику. То смо видели и у Србији у последње две године. Неке ригорозне мере штедње су биле пре свега економски мотивисане, а не политички. Да се питала искључиво политика, никада те мере не би биле донете - наводи Николић.

А да се у развијеним земљама победа економије над политиком одавно догодила подсећа професор Економског факултета у Београду Предраг Бјелић. Он ипак сматра да на овим просторима политика још води кључну реч.

- Политички проблеми који се дешавају у региону нису резултат економских интереса, него неких заосталих проблема из прошлости или су повезани са политичким кампањама. То што код нас политика још води кључну реч и усмерава економију неће моћи на дуге стазе да опстане. Сада је можда и преломни тренутак да се то преокрене - наглашава Бјелић.

Савић: Потребна је подршка ЕУ

За Љубодрага Савића, професора Економског факултета, на Балкану није могуће да економија победи политику.

- Србија је чланица ЦЕФТА, а то је опет направила Европа као вид вежбе земаља на Балкану за улазак у ЕУ. А све ово друго на билатералној основи је последица политичких односа који су у овом тренутку из разних разлога оптерећени. Сви ти пројекти би могли да буду реализовани само када би иза њих стала ЕУ - каже Савић.

Аутопут Ниш-Приштина

Аутопут ка Албанији представљен је као инфраструктурни приоритет Србије. Најава је да би првих 77 километара, од Ниша до Мердара, могло бити изграђено до 2020. Процењује се да ће завршетак пута коштати милијарду евра.

Аутопут Београд-Сарајево

Аутопут ће на српској страни пролазити поред Пожеге, одакле ће до Београда бити повезан коридором 11, а ићи ће до Вишеграда у дужини од око 100 километара. Нова траса и аутопут требало би да скрати време путовања између две престонице са пет сати на три и по сата. Две земље заинтересоване су и за обнову железничке линије између Сарајева и Београда.

Летови до Приштине

Влада Србије формила је почетком марта радну групу коју предводи министар одбране Зоран Ђорђевић и која се бави питањима нормализације ваздушног саобраћаја за цивилне летове изнад Косова, укључујући и поновно успостављање авио-линије Београд-Приштина.

Привредна сарадња Србије и Албаније

Србија и Албанија потписале су у октобру 2016. у Нишу меморандум о оснивању заједничке трговинске коморе чије ће седиште бити у Тирани. То је први конкретан договор који су две стране постигле на скупу пословних људи две државе.

(Блиц)