Хроника

Бивши шеф британске спољне обавештајне службе МИ6 Алекс Јангер: Не видим сценарио у којем се Путин повлачи и оставља Украјину на миру. Он радије игра покер него шах

Штампа
среда, 26. јануар 2022.

 Због чега руски председник Владимир Путин не жели да остави Украјину на миру? Можда јер то заправо не може, сматра бивши шеф британске спољне обавештајне службе МИ6 Алекс Јангер.

У интервју за АБЦ, Јангер је рекао да не види сценарио у којем се Путин повлачи, у ситуацији када су све већи страхови од руске инвазије Украјине, преноси „Глас Америке“.

„Не видим како ће се повући, а истовремено и задовољити очекивања која је сам поставио“, казао је.

Оценио је и да Путин радије „игра покер него шах“, када размишља о различитим опцијама.

Британски званичници су раније оценили да унутар Украјине већ постоје сарадници руске војске који учествују у текућим акцијама у земљи. Украјинска безбедносна служба је такође саопштила да у земљи постоји група саботера који планирају нападе у граничним областима, а којима управљају руске специјалне снаге.

Пентагон је раније оптужио Русију да планира да исценира напад на становнике Украјине који говоре руски и да то онда искористи као изговор за упад у Украјину.

Русија негира да планира инвазију на Украијину, упркос томе што је распоредила више од 100.000 војника дуж границе. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Запад прави "хистерију" и да нема плана да се крене на Украјину.

Ипак, будући да тензије на истоку Европе расту, западни аналитичари и дипломате прибојавају се да ће геополитички сукоб доћи дотле да ће бити немогуће избећи конфликт на терену, а Путин је себе довео у позицију када нема назад.

Путин је покушавао да ојача утиај Русије у источној Европи после Хладног рата. Кључни елемент тог пројекта је задржавање утицаја над Украјином и спречавање Кијева да уђе у НАТО.

"Путин овакав однос снага види као неприхватљив и угрожавајући за Русију. Неприватљив је јер указује на тесне војне, политичке и економске односе Украјине и Запада - који је виђен као непријатељ Русије", оцењују сарадници немачког Маршаловог фонда, Лијана Фикс и Мајкл Кимиџ. "Оно што Путин жели је да ослаби те везе. И схвата да то неће моћи да постигне само убеђивањем".

Украјинске тежње ка Западу дуго фрустрирају руског лидера. Путин је 2008. тадашњем председнику САД Џоржу Бушу млађем рекао да "Украјина није чак ни држава".

После анексије Крима 2014. и подршке руским сепаратистима у Украјини, Путин је изјавио да су "Руси и Украјинци један народ, да су сви потекли из старе Русије и да не могу да живе једни без других".

Прошле године, Путин је писао о "историјском јединству Русије и Украјине", те да Украјина може бити суверена само у партнерству са Русијом, док Запад покушава да ослаби "словенско јединство".

Руски сепаратисти који су 2014. дошли у украјински Донбас, углавном из Чеченије и Осетије, имали су циљ да одбране "мајку Русију од НАТО-а и поврате Украјину". Они сматрају да је свргавање украјинског председника Виктора Јануковича, Путиновог савезника, било масло НАТО-а, Америке и Европе, против Русије.

"НАТО нас је малтретирао у Грузији и ево сад исто раде и овде, морамо да их спречимо. Ово је земља наших предака. Ако не зауствите фашисте, они се множе. Када завршимо ово у Донбасу, идемо на Кијев", рекао је један борац.

Марш на Кијев се никада није десио, али сукоб на истоку Украјине и даље траје. До сада је погинуло око 15.000 људи.

(Глас Америке-Н1)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]