Бивши немачки војници поднели захтев за одштету због излагања осиромашеном уранијуму током ратова на Балкану

 Бивши немачки војници поднели су захтев за одштету због излагања осиромашеном уранијуму који је коришћен током ратова на Балкану и у Ираку, због чега је фракција Алтернативе за Немачку у Бундестагу затражила мишљење немачке владе.

Студије Светске здравствене организације и Међународне организације за атомску енергију негирају да постоје било какви посебни ризици, док Међународна организација лекара против атомског оружја истиче да постоје недоречености у објављеним студијама због чега позивају на превентивну забрану кориштења ове муниције док се поуздано не утврде дугорочни ефекти излагања.

Немачка влада је у одговору 12. августа нагласила да су сви ови захтеви одбијени током протеклих година јер, како је истакнуто, није доказано да су немачки војници трпели било какве здравствене последице због контакта с овом муницијом, која је, пре свега, коришћена у противтенковским авионским бојевим зрнима намењеним за уништавање оклопа.

"Резултати студије утицаја осиромашеног уранијума показују да на местима кориштења ове муниције не постоји готово никакав ризик од радијације, а токсиколошки ризици могу настати само под ванредним околностима, који се до овог тренутка нигде нису исказали", наглашено је у допису који је објављен на страници немачке владе.

Аустријска армија такође је на својој страници објавила студију о дејству осиромашеног уранијума. Може се закључити да једино директно удисање супстанци на ратним подручјима може представити одређену опасност за здравље људи, нагласили су они.

Опасност може наступити због хемијских, не радиоактивних карактеристика овог материјала, и то само ако се у већим количинама унесе у организам путем неког раствора. Цивилно становништво, припадници хуманитарних организација и мировне трупе тешко да су удисали тај материјал у тим количинама. Ипак, дугорочнији директан контакт с осиромашеним уранијумом, попут комадића муниције, би требало избегавати, наводе они.

(Танјуг)