БИРН: Наследница угашене агенције Танјуг у 2021. од државе приходовала 14,9 милиона динара

Новинска агенција Тачно д.о.о, која је наследница агенције Танјуг, за првих девет месеци ове године склопила је укупно седам уговора услуге медијског праћења активности министарстава и на тај начин приходовала 14,9 милиона динара, пише портал БИРН. Министарство финансија почетком септембра склопило је један од таквих уговора, који је вредан 1,92 милиона динара.

БИРН пише да је то један од последњих уговора који је са државним институцијама потписала агенција која је по закону престала да ради 31. октобра 2015. године, да би у децембру 2020. године, њене жигове купила компанија Тачно д.о.о у власништву Радоице Милосављевића, Жељка Јоксимовића и Мање Грчић, и у којем је Јована Јоксимовић главна и одговорна уредница.

Танјуг је и званично угашен 9. марта 2021. године.

Иако од 31. октобра 2015. године Танјуг званично „није постојао“, од 2017. године, па до тренутка када је компанија Тачно откупила његов „бренд“, та новинска агенција је на основу уговора о „праћењу рада“ државних институција приходовала 33,45 милиона динара, наводи у тексту,

Према писању БИРН-а, таква пракса се наставила и са новим власником жигова агенције Танјуг – фирмом Тачно, која је „још бржим темпом“ наставила да добија уносне државне послове.

Заједничка карактеристика уговора које је на јавним набавкама добијао Танјуг и уговора које сада добија Тачно д.о.о. јесте да се, без изузетка, на набавке јављао као једини понуђач, те да су услови за добијање већине од укупно 25 додељених уговора били практично идентични.

Како се наводи у тексту, укупна вредност ових уговора од 2017. године, па до данас је 48,3 милиона динара, односно, више од 400.000 евра.

Истраживање БИРН-а је показало да су све институције које су наручивале услуге „праћења рада“, а на које се јављала само агенција Танјуг/Тачно, захтевале да понуђач има „могућност објављивања активности у најмање пет телевизија са националном фреквенцијом“.

Како су за БИРН рекли из друге две новинске агенције у земљи, Бете и Фонета, ниједна од њих нема сарадњу са свих пет телевизија које имају националну фреквенцију, РТС као јавни сервис, Пинк, Прва, Б92 и Хепи.

„То значи да су све те јавне набавке биле расписане супротно Закону о јавним набавкама, који, између осталог, предвиђа да је наручилац посла обавезан да поступа ‘на економичан и ефикасан начин, да обезбеди конкуренцију, једнак положај свих привредних субјеката, без дискриминације'“, пише БИРН.

Портал пише да није јасно ни због чега су министарства и друге установе наручивали те услуге, с обзиром да би медији свакако пратили њихов рад и без тог трошка.

„Свака од државних институција (шест министарстава, Канцеларија за Косово и Метохију, Градска општина Вождовац и Град Нови Сад) има одсек или сектор за односе са јавношћу, док Влада Србије има и посебну Канцеларију за сарадњу с медијима“, пише портал.

Највише новца и највише уговора са Танјугом/Тачно потписало је Министарство за државну управу и локалну самоуправу, које је од 2017. године сваке године плаћало Танјугу „услугу продукције, снимања фото и видео материјала и монтаже“ – укупно 10,4 милиона динара.

Министарство за европске интеграције је за те услуге дало осам милиона динара за четири године, док је Канцеларија за Косово и Метохију услуге „праћења и снимања активности“ платила 7,92 милиона динара за пет година.

Министарство за животну средину је у јулу 2020. године, док је министар био Горан Триван из Социјалистичке партије Србије, расписало јавну набавку за, између осталог, „ТВ снимање догађаја и активности везаних за рад и надлежност Министарства, монтирање снимљеног материјала, израду видео материјала, припреме за ТВ продукцију, снимање емисија са циљем информисања и едукација шире јавности о активностима и мерама које спроводи Министарство“, пише БИРН.

Када је у новембру исте године на чело тог министарства дошла Ирена Вујовић из Српске напредне странке, Министарство расписује набавку за медијско праћење активности и у децембру додељује око 2,4 милиона динара Танјугу, као једином понуђачу.

Куриозитет је да је Танјуг тај посао добио на период краћи од месец дана – уговор је додељен 4. децембра, а трајао је до 31. децембра.

Министарство животне средине није одговорило на питања БИРН-а зашто су дуплирали ту услугу и зашто је она тако кратко трајала, а бивши министар Триван је кратком поруком одговорио да су набавке (укупно две за време његовог мандата) биле „потребне и у складу са законом“, јер је „било важно повећати видљивост еколошких тема“.

Из БИРН-а су казали да ниједно министарство, изузев Министарства за европске интеграције, није одговорило на њихова питања.

Из Министарства за европске интеграције (МЕИ) казали су за БИРН да је задатак агенције да „прати и објављује у форми новинарских вести информације о догадјајима и активностима које спроводи МЕИ, као и да објављује друге информације које јој МЕИ доставља, било да је реч о најавама, саопштењима, анализама или извештајима за које је нама важно да буду доступни широј јавности“.

Додају да тај материјал агенција треба да дистрибуира свим медијима, а такви прилози су доступни и на сајту министарства, као и на налозима на друштвеним мрежама.

Из тог министарства наводе да се новинари Танјуга „руководе својим професионалним стандардима када извештавају са догађаја или када обрађују материјале које од МЕИ добијају“.

Као разлог због чега им треба таква услуга, казали су да су се на тај корак одлучили, јер им је истраживање јавног мњења о ставовима градјана према ЕУ показало да је мање од трећине испитаника добро или веома добро информисано о европским интеграцијама, да њих 65 одсто каже да су незаинтересовани за ове теме, али и да се „већина изјаснила да су вољни да се више информишу о овим темама“.

„Набавке спроводимо у складу са прописом, чиме ни на који начин није било спречено или онемогућено учешће заинтересованих понудјача. Чињеница је, нажалост, да је заинтересованост понудјача била слаба и да смо у сваком од предметних поступака имали само једну понуду“, казали су из Министарства за БИРН.

Додали су да они користе само услуге Танјуга „за извештавање са званичних састанака МЕИ за које је потребна услуга фотографисања и видео снимања (такозваних фото – оп догадјаја), а из разлога економичности и приликом извештавања са састанака министра у иностранству“.

(БИРН)