петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > БИРН: Надлежни крију документ о легализацији стамбене зграде полицајца Горана Стаменковића, која је уследила као противуслуга за Стаменковићево преузимање кривице на себе у случају „Савамала“
Хроника

БИРН: Надлежни крију документ о легализацији стамбене зграде полицајца Горана Стаменковића, која је уследила као противуслуга за Стаменковићево преузимање кривице на себе у случају „Савамала“

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 14. април 2021.

Већ више од две године надлежни одбијају да БИРН-у доставе решење о озакоњењу пословно-стамбеног објекта у власништву Горана Стаменковића, који је једини кривично одговарао због рушења у Савамали. Легализација је, наводно, уследила као противуслуга за Стаменковићево преузимање кривице на себе.

Некад и сад: Стаменковић је пословно-стамбену зграду започео без потребне документације. У јануару 2021. године, када су новинари БИРН-а поново посетили објекат (слика десно) радови су углавном били завршени, и зграда је чекала нове станаре Фото: БИРН

Када се из улице Матице српске на Миријеву скрене у Самјуела Бекета, убрзо се улази у улицу Гвозденог пука, где се сместила свеже завршена четвороспратна зграда. Објекат има фасаду, радови су углавном окончани, али се чини да зграда још увек није усељена.

Власник објекта је Горан Стаменковић, шеф смене дежурне службе београдске полиције у ноћи између 24. и 25. априла 2016. када су, за сада неидентификоване особе, демолирале објекте у Савамали. Он је једини до данас кривично одговарао за ту незакониту рушилачку акцију.

У пролеће 2019. године БИРН је из полицијских извора добио информацију да се Стаменковић нагодио са највишим државним званичницима да ће му се у замену за преузимање кривице на суду за догађаје у Савамали, омогућити легализација објекта, који је већ био почео да гради незаконито, без неопходне документације и дозвола.

Према информацијама до којих је БИРН тада дошао, објекат у Миријеву је у том тренутку већ био озакоњен, а у катастар је уписан као пословно-стамбени објекат. Уписано је и да је корисна површина објекта 1.220 квадрата и да се налази у власништву Горана Стаменковића.

У документу из катастра наводи се да је Горан Стаменковић власник зграде, док су он и његова супруга Тања уписани као имаоци права на парцели на којој се зграда налази Фото: БИРН

БИРН се због провере информација о датуму легализације објекта по основу Закона о озакоњењу, одмах обратио надлежним институцијама. Две године касније, упркос упорним покушајима, Градска управа града Београда још није доставила тражену документацију, иако јој је то наложено решењем канцеларије Повереника за информације од јавног значаја још у септембру 2019. године. Документацију није доставио ни Катастар.

Из решења о озакоњењу спорног објекта, који је БИРН тражио, могло би се видети када је тачно објекат озакоњен, односно да ли је то било пре или после рушења у Савамали и по ком правном основу је то учињено. Подаци у вези са решењима о озакоњењу би, иначе, према Закону о озакоњењу, морали да буду јавни и објављени на интернету, што у конкретном случају није учињено.

Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде, рекла је гостујући у Утиску недеље да је она недавно добила информацију да је Никола Селаковић, тадашњи министар правде, а сада министар спољних послова, вршио притисак на Стаменковића.

Тепић је рекла да је, према њеним сазнањима, Стаменковић уцењиван тако што му је речено да ће моћи да легализује своју нелегално сазидану кућу, ако на себе преузме кривицу за Савамалу. Рекла је да, наводно, о томе постоје и искази у тужилаштву, али да тамо не знају шта са њима да раде.

БИРН је Селаковићу послао питања у вези са овим наводима, али до објављивања овог текста, одговор нисмо добили.

Медији су, међутим, пре два дана пренели његову изјаву којом је негирао Тепићкине наводе, рекао да то није напад на њега већ на председника Александра Вучића и позвао је на да се састану на полиграфу. 

Држећи се девизе да не “објављујемо оно што знамо, већ оно што можемо да докажемо”, БИРН ће и даље наставити потрагу за истином у овом случају.

Пошто већ две године безуспешно покушавамо да дођемо до документације, која би званично потврдила гласине, којих је последњих дана све више, БИРН је одлучио да објави сазнања до којих је до данас дошао. То је прича о томе како су се институције, као и у бројним другим случајевима, ставиле изнад закона, кршећи у конкретном случају одредбе најмање два законска акта.

Легализација као награда за ћутање

Након више од две године истражних радњи и пребацивања предмета између Вишег и Првог основног тужилаштва у Београду, полиција је у априлу 2018. године поднела кривичну пријаву против Горана Стаменковића, шефа смене Командно-оперативног центра београдске полиције.

Како је раније писао КРИК, пријава је поднета због несавесног рада у служби у ноћи рушења у Савамали између 24. и 25. априла 2016, а била је упућена Посебном одељењу Вишег тужилаштва за сузбијање корупције. 

Петнаестак дана касније, 8. маја 2018. године, Стаменковић је са Вишим јавним тужилаштвом у Београду склопио споразум о признању кривице, након чега је осуђен на условну казну затвора од пет месеци са роком провере на две године за кривично дело „несавестан рад у служби“.

Он је споразумом на себе преузео кривицу зато што поред великог броја пријава грађана у ноћи рушења у Савамали, није послао полицијску екипу на терен, већ су грађани упућивани на комуналну полицију. Полицијска патрола није послата ни упркос чињеници да је већи број грађана пријавио незаконито лишавање слободе, као и да су их малтретирале маскиране особе, које су незаконито рушиле објекте у тој четврти.

Како је писао Инсајдер, који је имао увид у споразум о признању кривице, Стаменковић је наредио подређенима да се не одазову на позиве грађана.

Тако је Стаменковићевим преузимањем одговорности за одлуку да се на место догађаја не пошаље патрола, на цео случај стављена тачка.

Међутим, контрола коју је још 2016. обавио тадашњи Заштитник грађана Саша Јанковић утврдила је на основу аудио записа телефонских разговора да је наређење да се не поступа по пријавама грађана полицији стигло „с врха“.

И сам Александар Вучић је у јуну 2016. као мандатар за састав нове Владе Србије, рекао да је налог стигао из врха власти, али је за кривца означио градску власт. „Несумњиво је да иза онога што се догодило у Савамали стоје највиши органи градске власти у Београду“, рекао је тада Вучић и најавио да ће одговорни кривично одговарати.

Међутим, до данас нити је званично откривено ко је рушио, нити по чијем су налогу демолирани објекти. Такође, није утврђено ни од кога је шеф смене београдске полиције добио налог да полиција не реагује на пријаве грађана.

Према наводима извора БИРН-а, Стаменковићу је, између осталог, обећано да ће уколико не открије од кога је добио наређење, добити минималну условну казну, која ће му омогућити да остане у полицији. Према Закону о полицији, без посла, по сили закона, остаје полицајац осуђен на најмање шест месеци затворске казне. Како је Стаменковић добио казну од пет месеци, он је испуњавао услове да остане у радном односу.

Део нагодбе шефа смене београдске полиције са појединцима из врха власти односио се, наводно, и на легализацију зграде у београдском насељу Миријево, коју је Стаменковић већ био започео да гради без потребне документације.

Почетком 2019. године, новинари БИРН-а су након добијања ове незваничне информације први пут обишли објекат. На згради су били завршени груби радови и објекат је био стављен под кров.

Почетком ове године новинари БИРН-а су поново обишли зграду у улици Гвозденог пука у Миријеву. Зграда је била углавном завршена али, чини се, не и усељена. Већина од 11 станова, колико их је уписано у катастру и даље се води на Горана Стаменковића, док су четири стана уписана на друге власнике. Стаменковић и његова супруга уписани су као имаоци права на парцели на којој се зграда налази.

У згради се, према подацима катастра, налазе и два пословна простора, један од 156 и други од 197 квадрата. Грађевинска површина објекта је 1.488 квадрата, а корисна површина је 1.220 квадрата.

Када је почетком 2019. године до БИРН-а стигла прва информација о објекту, у катастру је било уписано да је зграда легализована на основу Закона о озакоњењу. 

У намери да сазнамо када је објекат озакоњен – да ли је то било након дешавања у Савамали априла 2016. године, односно у време постизања споразума о признању кривице, који је Стаменковић склопио са Вишим тужилаштвом у Београду – БИРН је информације о томе потражио на сајтовима Министарства грађевинарства и Градске управе, односно Општине Звездара, на којој се озакоњени објекат налази.

Како наведени податак није објављен у катастру, али ни на званичним интернет странама, прво смо се обратили Министарству грађевинарства, које нам је потврдило да такав податак мора бити јаван и објављен на званичној интернет страни надлежног органа.

„Законом о озакоњењу објеката прописано је да је надлежни орган дужан да списак покренутих поступака озакоњења и издатих решења о озакоњењу објави на својој званичној интернет страници у року од осам дана од дана сачињавања списка“.

У одговору се наводи и да увид у решења за које су надлежне локалне самоуправе, може да се оствари на званичним интернет страницама општина.

Будући да на сајту општине Звездара те информације нису објављене, БИРН је упутио Захтев за приступ информацијама од јавног значаја градском Секретаријату за послове легализације – Одељењу за подручје општине Звездара.

И уместо да овакву информацију свако може да провери увидом у документ, која су у поседу државних органа, то у нашој стварности није могуће. Медији су принуђени да улазе у дуге поступке остваривања права путем Закона о доступности информацијама од јавног значаја, због чега многе важне информације и приче чекају уз неизвесност да ли ће уопште моћи да буду објављене.

Поменути захтев општини Звездара БИРН је поднео 3. априла 2019. године. У законском року од 15 дана нисмо добили никакав одговор, па смо због игнорисања ове институције, поднели жалбу канцеларији Повереника. 

Пет месеци касније, у септембру 2019. од Повереника нам је стигло решење о извршењу, којим је општина добила рок од два дана да достави документацију, али је Секретаријат за легализацију још једном прекршио закон и документ није доставио.

Иако је Повереник за информације од јавног значаја тражио од Градске управе да нам достави тражене документе, то се до овог тренутка није десило Фото: БИРН

Крајем јануара ове године смо поново покушали да дођемо до потребне документације. Захтеве за приступ информацијама од јавног значаја, овога пута, упутили смо Републичком геодетском заводу, односно њиховој Служби за катастар.

У законском року смо обавештени о изменама у називу улице у којој се објекат налази, а за информације о озакоњењу нам је речено да морамо сачекати, док им стигне извештај катастра општине Звездара.

Међутим, уместо траженог документа, почетком марта стигло нам је обавештење о одбијању тог дела захтева уз образложење да би давањем информација било повређено право на приватност особа на које је објекат укњижен, односно право на приватност Горана Стаменковића и његове супруге.

У решењу је цитиран и члан 14 Закона о приступу информацијама од јавног значаја, који предвиђа и изузетке, па је наведено да би се такав документ могао доставити у случају ако се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију, коју то лице врши. 

БИРН је 24. марта ове године на такво решење поднео жалбу, будући да је у конкретном случају управо реч о поменутом изузетку, јер је Горан Стаменковић био шеф смене дежурне службе београдске полиције у ноћи бесправног рушења у Савамали, да је са Вишим јавним тужилаштвом у Београду потписао споразум о признању кривице и да је осуђен на условну казну затвора.

У жалби смо подсетили и да је реч о догађају, који је привукао огромну пажњу јавности, изазвао масовне протесте грађана, као и да је неспорно да се ради о информацији од изузетног јавног значаја, јер постоје индиције да је Стаменковићев пословно-стамбени објекат озакоњен након догађаја у Савамали. Осим тога, овај документ би, по слову закона, свакако морао бити доступан грађанима Србије преко званичних интернет страна надлежних институција. 

БИРН у овом тренутку чека решење Повереника за информације од јавног значаја, односно да ли ће Повереник наложити катастру да достави документ из ког би се могли видети подаци о имовини Горана Стаменковића, односно о времену када је ту спорну имовину стекао, када је објекат сазидан и легализован, по ком правном основу и да ли је испунио бројне услове за легализацију на основу Закона о озакоњењу, који је донет 2015. године.

БИРН је пробао да ступи у контакт са полицајцем Гораном Стаменковићем, али у томе нисмо успели.

(БИРН) 

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер