БИРН: Министарство за бригу о породици током 2021. на конкурсима поделило 658 милиона динара, а већи део новца добиле непознате организације које су победиле на конкурсу 2014. године, који је обустављен због злоупотреба

Министарство за бригу о породици и демографију током 2021. године на конкурсима је поделило укупно 658 милиона динара, а већи део новца добиле су јавности непознате организације које су победиле и на сличном конкурсу 2014. године који је обустављен због злоупотреба, пише БИРН.

Према подацима БИРН-ове базе Јавно о јавним конкурсима, на конкурсима Министарства за бригу о породици ове године додељено је укупно 658 милиона динара.

Новац је добило 107 организација, али анализа БИРН-а показује да је највећи део новца отишао у руке 18 организација којима је исплаћен максимални износ од преко девет милиона динара – и то по три пута. Тако се десило да је тих 18 организација добило 450 милиона динара, око 70 посто од укупно додељених пара. Осталих 89 организација је добило око 200 милиона, пише БИРН.

Свих 18 организација су биле учеснице и конкурса из 2014. године који је спровело Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а који је обустављен због злоупотреба, наводи ова истраживачка мрежа.

Међу тих 18 организација, две се налазе у уском сокаку на периферији Јакова, кућа преко пута куће. Ове године заједно су добили 59 милиона динара.

Новинари БИРН-а су посетили локацију и у дворишту куће затекли жену која је потврдила да је она Ружица Хајдер, заступница Центра за локалне услуге.

На питање о пројекту за подршку родитељству, за који је њено удружење добило скоро 20 милиона динара, рекла је да не зна ништа о томе.

„Нисам члан ни једне странке и немам шта са вама да причам!“, одбрусила је Хајдер, нагло се окренула и ушла у кућу. На поновне покушаје новинара да сазнају шта ради удружење које Хајдер води није било одговора, али је у међувремену удружење добило додатних 10 милиона динара – укупно 30, пише БИРН.

Свега пар корака даље, преко пута улице, регистровано је друго удружење грађана које се води на Биљану Чакован и које је такође ове године добило укупно 29,5 милиона за пројекте превенције породичног насиља. Биљанин супруг Слободан Чакован је, такође, као заступник удружења са Новог Београда, за пројекат подршке младима и женама добио 25,3 милиона динара, пише БИРН.

Биљана Чакован је примила новинаре у канцеларији која се налази у двособном стану на Новом Београду.

На питање шта је њена организација претходних месеци учинила у области спречавања породичног насиља, она је устала са столице, пришла новинару, уручила цедуљицу и рекла: „Ово је мејл на који ми можете послати сва питања“, иако је у току био састанак који је сама сазвала.

„Зар после толико утрошеног времена и новца не можете у две реченице ништа да кажете о пројекту који сте реализовали?“, уследлило је додатно питање, али и оно је устало без одговора. Одговор није стигао ни на мејл.

Од кривичне пријаве до милиона динара

Поред Биљане Чакован, на састанак је ненајављено дошла и Татјана Боројевић, заступница удружења Панацеа.

Панацеа је ове године добила 29 милиона динара, док је удружење које води рођена сестра Татјане Боријевић, Биљана Ратковић, такође добило 26,1 милиона динара.

„Па шта, све је легитимно, пријавили смо се и добили на конкурсу, нема ништа спорно“, каже Татјана Боројевић у разговору за БИРН додајући да је она лично помагала бројним организацијама у писању пројеката, јер је то њена уска област и јер има довољно искуства у вођењу пројеката.

Удружење Панацеа, чији је заступник Боројевићева, је 2014. године било у центру афере око злоупотребе на конкурсу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које је у том тренутку водио Александар Вулин. Конкурс је те године обустављен због злоупотреба.

Комитет правника за људска права поднео је 2014. године кривичну пријаву Првом основном јавном тужилаштву у Београду против НН лица запослених у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и НН лица учесника конкурса за унапређење услуга социјалне заштите који је расписало министарство због постојања основане сумње да су извршила кривично дело злоупотреба службеног положаја, кривично дело несавестан рад у служби и кривичног дела превара у служби у покушају.

„Информација којом располажемо је и да је Маријана Трнинић, саветница у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истовремено и особа која је ангажована у удружењу Панацеа Солутион“, наводи се у пријави.

Тужилаштво је одбило кривичну пријаву и није покренуло истрагу.

Те 2014. године Министарство за рад је на конкурсима поделило 226 милиона динара. Седам година касније Министарство за бригу о породици и демографију даје троструко више, укупно 658 милиона, а већину новца добијају исти актери као и 2014.

Упоређивањем резултата два конкурса, из 2014. године и из 2021.године, види се да је 2021. године највећи део новца отишао управо организацијама које су добиле највише новца и на спорном конкурсу од пре седам година.

“Цела поента је да је мали број организација које нешто раде добило безначајан проценат, а остали за које нико никада није ни чуо остатак новца”, каже за БИРН Надежда Сатарић из организације Амитy, препознате у Србији као најзначајнијег удружења из области социјалне политике.

Амитy је аплицирао за 2,5 милиона динара, а добио је 600.000 динара.

Аплицирали су за пројекат дневног боравка особа са деменцијом. У Београду има 20.000 људи којима је неопходна дневна нега. Идеја је била да се особе са деменцијом збрињавају седам дана недељно, а са овим новцем довољно је само један дан. “Одлучили смо да волонтирамо и да радимо без накнаде”, каже Надежда Сатарић.

Она додаје да је након конкурса упутила званичну примедбу на конкурс и захтев да стекне увид у пројекте који су добили новац. Одбијена је јер је истекао рок за жалбе.

Министарство до објављивања чланка није одговорило на питање БИРН-а по којим критеријумима је бирало удружења на конкурсу.

Министар Ратко Дмитровић је на конференцији за новинаре кратко рекао: “Комисија није одлучивала по томе шта су удружења радила претходних десет година, него по томе шта нуде, шта им је пројекат, па после 12 месеци да видимо како је то утрошено… при чему, скрећем пажњу, први пут новац не иде преко локалне самоуправе, него директно грађанима”.

(Н1-БИРН)