БИРН: 299 џихадиста се из Ирака и Сирије вратило на Балкан

У Сарајеву се одржава конференција „Балкански џихадисти: радикализација и регрутовање бораца за Сирију и Ирак“, коју организуја Балканска истраживачка регионална мрежа (БИРН) где су приказани резултати анализе радикализације и регрутовања џихадиста из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова, Македоније и Србије, а неки од изнетих података су алармантни.

Према ономе што је изнесено на конференцији, а како преко Твитера преноси БИРН БиХ, највећи број бораца с Балкана је у Сирију и Ирак отишао током 2012. и 2013. године.

Конкретно, на путу џихада је с Косова кренуло 300 особа, из БиХ 200, из Македоније 207, из Албаније 107, из Србије 50, док је из Црне Горе у редове ИД-а отишло 13 бораца. То значи да је из ових држава укупно 877 особа отишло да ратује за Исламску државу.

Ипак, податак који потенцијално забрињава још више је број бораца који су се у своје државе вратили из Сирије и Ирака. У Косово се вратило њих 130, у Македонију 70, у БиХ 50, у Албанију 42 и 7 у Србију. Укупно је то 299 особа које су се бориле за најопаснију терористичку групу на свету, а које су се вратиле на простор балканских држава. Ти људи нису у затвору, али су под константним полицијским надзором у својим државама.

Новинарка БИРН-а Анита Рајс истакла је на конференцији да се последњих година број бораца с Балкана који одлазе у Сирију и Ирак смањио јер су државе донеле законе којима се одлазак кажњава, али је је уредник БИРН-а Ервин Квафмола истакнуо да још увек сарадње између полиција споменутих држава није на одговарајућен нивоу. Он је такође споменуо да су за регрутацију бораца с Косова највише одговорне илегалне џамије.

У тексту о џихадизму на Балкану, Анита Рајс спомиње изјаве безбедносних и обавештајних експерата који тврде да је значајан број младих људи и који и даље приступају радикалним опцијама путем интернета успркос новим законима и безбедносним мерама, што значи да је опсег екстремизма већи него што се досад мислило.

Експерт за сајбер-тероризам др. Фабијан Зила с Канадског института технологије у Тирани напомиње да се млади Албанци најчешће радикализују путем друштвених мрежа као што је Фејсбук:

- ИД константно шири своју пропаганду интернетом, а њихова публика се углавном састоји од индивидуа које подупиру насиље.

Др. Мимоза Кшаро, која више од двадесет година сарађује с обавештајном службом у Албанији такође тврди да је опсег екстремизма потцењен. Она тврди да млади Албанци с мало "мејнстрим " религијске подлоге који прате и деле насилну пропаганду су потенцијални "борци из сенке":

- Албанија је под претњом раста онлајн поборника екстремизма који би могли деловати као усамљени нападачи - истиче Кшаро.

Урош Пена из Тела за координацију полицијских служби БиХ нагласио је пак да се ни не зна колико је велики проблем тероризма и радикализације:

- Треба се вратити основама, раду међу људима у њиховим заједницама, а то више не радимо - упозорава Пена. Он је подсетио како је БиХ имала нападе у Зворнику и Рајловцу, али још увек нема све елементе да реши те случајеве.

(Блиц)