„Бирајте здраво“: Невидљиви орган

Микроорганизми у нашим цревима чине такозвану цревну микрофлору, односно цревну микробиоту. Последњих година се тим сићушним подстанарима нашег организма придаје све већи значај у сагледавању појединих веома битних здравствених аспеката, као што су имунитет, душевно стање, па чак и интелигенција и креативност.

Укупан број микроорганизама у људском телу, већи је од броја људских ћелија од којих је оно изграђено. Ако је судећи по броју ћелија ми смо више микроорганизми него људи. Више у вези са овом темом можете сазнати у новој епизоди "Бирајте Здраво!".

„Бирајте здраво“: Депресија и (не)вежбање

Када је у питању вежбање, модерна наука на првом месту ставља ментално здравље, па тек онда физичко здравље и изглед.

Добро упамтите: Када би се направио лек који за људско тело може урадити све што и вежбање, то би био највреднији фармацеутски производ икада измишљен. Вежбањем добијамо фокус и вољу. Поред тога вежбање подиже ниво серотонина и норадреналина. Више у вези са овом темом можете сазнати у новој епизоди "Бирајте Здраво!".

„Бирајте здраво“: Да ли су "енергетска пића" заиста енергетска

Да ли су енергетска пића уопште енергетска, да ли имају оправдан назив,велико је питање? Можда би прави називи за ова пића били: психоактивна, психостимулативна или неуростимулативна пића. Шта је то што овим пићима даје ту «енергичност»? Одговорј е веома прост, то је кофеин.

Сви остали митови су ту само да би скренули пажњу са кофеина или «дочарали» бајковиту причу да та пића дају енергију. Енергија коју потрошач осећа након конзумације узрокована је стимулацијом централног нервног система. Што се тиче енергије коју садрже енергетска пића, обично чоколадно млеко је "више енергетско", и то за 20-30%. Дугорочно гледано, ова пића у принципу много више одузимају енергију организму, него што је краткорочно „дају“.

"Бирајте здраво": Жвакање или „блендирање“ – да ли су соковници и блендери заиста толико здрави?

Многи од нас мисле да су соковници, блендери део здравог начина живота... Да ли је то истина?

Вероватно није, јер је данашњи човек, за разлику од својих предака, први представник своје врсте који воће и поврће пије - уместо да га жваће.

Варење хране почиње у устима, и бледнирањем хране у великој мери можемо оптеретити бубреге, а да тога нисмо ни свесни.

Ова навика је нарочито опасна у пролећни месецима, када после зиме сиромашне минералима, воћем и поврћем, навалимо на зелену салату и друго поврће из баште...

Тај пролећни шок је нарочито опасан за бубреге...

"Бирајте здраво": „Појачивачи“ и померање прага укуса

Највише их има у месним прерађевинама, виршлама, паштетама и кобасицама. Затим у грицкалица, вишекомпонентним зачинима, готовим супама, готовим сосовима - уопште у готовим јелима.

Када бисмо их елиминисали из процесиране хране, велико је питање да ли би нам та храна била баш толико укусна, и да ли бисмо ту исту храну куповали.

Појачивачи укуса данас представљају стратешки производ прехрамбене индустрије и то њеног великог дела. У овој емисију говорићемо о томе како појачивачи укуса померају чулни праг укуса и то нарочито код деце.

С обзиром на њихову сврху, можда би правилан назив за појачивача укуса био „средства за побољшање укуса“, или „средства за одушевљење укусом“. Ако употребимо реч „појачивачи“, стиче се утисак да је њихов задатак да појачају већ постојећи укус, међутим да ли је то баш тако?

Kакав je заправо постојећи укус хране без њих? Па, можда и не тако добар.

Какав би био укус производа када би смо их елиминисати из састава производа? Kод највећег броја њих, укус би био прилично слабији, a код неких чак и бљутав и празњикав.

Делујући на рецепторе укуса, Појачивачи укуса изазивају одређене мождане и хемијске реакције због којих нам је храна много укуснија. Због начина на који нас стимулишу приликом конзумације, неким производима је веома тешко одолети. Изазивају пријатну сензацију, стварају ефекат задовољства и среће. Наш мозак са одушевљењем прихвата конзумацију таквог производа, без обзира на то каква је његова нутритивна, односно биолошка вредност.

Сензације које мозак памти приликом конзумације таквих производа су понекад веома интензивне, па и више него довољно да се буквално „навучемо“ на те производе.

Шта на то каже наше тело? Најчешће се види тек када станемо на вагу, испред огледала, или када видимо резултате крви.

Ако често користимо производе са појачивачима укуса, постоји реална могућност да нам храна која их не садржи, храна попут воћа, поврћа, житарица – постане неукусна. Ово се нарочито односи на најмлађу популацију. Када се деца навикну на виршле, паштете и другу „преукусну“ храну, веома их је тешко после одвићи. Један од разлога је то што им ништа није укусно као ти производи, јер је мозак навикао на такву врсту интензивне сензације.

Укуси других производа су доста испод нивоа производа који садрже појачиваче укуса. Онда иде оно чувено „па воли дете“. Не, дете не воли, него се хемија мало поиграла са његовим мозгом.

Питање је само да ли ћете то дозволити? Да ли ћете дозволити да будете заваравани?

Једете ли бубе или бар неке њихове делове? Вероватно не знате да сте их много пута до сада појели мислећи да једете делове јагоде, вишње, малине... Ако погледате састав појединих црвених производа, попут сладоледа од малине, воћног јогурта са вишњом, чоколадице са јагодом или црвених газираних пића, приметићете да неки од њих у саставу имају кармин, односно карминску киселину. Реч је о адитиву Е120, који се назива и „природна црвена“ или кошенил црвена.

Адитив Е120 се налази у многим прехрамбеним производима, и то углавном у онима који су намењени деци. На нашем тржишту се налази у преко 100 прехрамбених производа. Добија се као екстракт од женке инстекта Дактилопијус Кокус (Dactylopius coccus). Кошенила, односно Кошинела су познатији називи. Када на паковању чоколадице угледате јагоду и прочитате натпис (природна боја или без вештачких боја) прво ћете помислити да црвена боја потиче управо од те јагоде. Међутим врло је могуће да је арома јагоде синтетичка, а природна боја заправо пореклом од инсеката, а не од те јагоде. Овај адитив, пореклом из буба, се користи јер теже бледи, веома је постојан и стабилан. Производи који га садрже остају црвени и после дужег времена проведеног на полицама маркета.

Европски ауторитети из области безбедности хране су многе научне радове посветили испитивању овог адитива, обрађујући следеће здравствене аспекте: хиперактивност код деце, алергије, алергијске реакције, астму, генотоксичност.

За сада се овај адитив сматра безбедним, иако поједини аутори сматрају да га треба избегавати, нарочито када су деца у питању. Није доступан податак да ли су бубе, од којих се добија овај адитив, генетски модификоване. О начину узгајања буба, можемо само да нагађамо. Такође, треба узети у разматрање и технологију добијања, јер се у одређеним поступцима екстракције овог црвеног адитива користи алуминијум који баш и није здрав (канцероген је). Некада није довољно посматрати адитив као изоловано једињење, већ треба нарочито обратити пажњу на технологију добијања.

Било како било, увек имамо избор. Нису сви производи црвени из истог разлога. Велике су разлике у саставу и квалитету сировине, а самим тим су велике и разлике у квалитету прехрамбених производа.