„Birajte zdravo“: Nevidljivi organ

„Birajte zdravo“: Nevidljivi organ

Mikroorganizmi u našim crevima čine takozvanu crevnu mikrofloru, odnosno crevnu mikrobiotu. Poslednjih godina se tim sićušnim podstanarima našeg organizma pridaje sve veći značaj u sagledavanju pojedinih veoma bitnih zdravstvenih aspekata, kao što su imunitet, duševno stanje, pa čak i inteligencija i kreativnost.

  Ukupan broj mikroorganizama u ljudskom telu, veći je od broja ljudskih ćelija od kojih je ono izgrađeno. Ako je sudeći po broju ćelija mi smo više mikroorganizmi nego ljudi. Više u vezi sa ovom temom možete saznati u novoj epizodi "Birajte Zdravo!". 

„Birajte zdravo“: Depresija i (ne)vežbanje 

Kada je u pitanju vežbanje, moderna nauka na prvom mestu stavlja mentalno zdravlje, pa tek onda fizičko zdravlje i izgled.

Dobro upamtite: Kada bi se napravio lek koji za ljudsko telo može uraditi sve što i vežbanje, to bi bio najvredniji farmaceutski proizvod ikada izmišljen. Vežbanjem dobijamo fokus i volju. Pored toga vežbanje podiže nivo serotonina i noradrenalina. Više u vezi sa ovom temom možete saznati u novoj epizodi "Birajte Zdravo!".

„Birajte zdravo“: Da li su "energetska pića" zaista energetska

 Da li su energetska pića uopšte energetska, da li imaju opravdan naziv,veliko je pitanje? Možda bi pravi nazivi za ova pića bili: psihoaktivna, psihostimulativna ili neurostimulativna pića. Šta je to što ovim pićima daje tu «energičnost»? Odgovorj e veoma prost, to je kofein.

Dugoročno gledano, ova pića u principu mnogo više oduzimaju energiju organizmu, nego što je kratkoročno „daju“

Svi ostali mitovi su tu samo da bi skrenuli pažnju sa kofeina ili «dočarali» bajkovitu priču da ta pića daju energiju. Energija koju potrošač oseća nakon konzumacije uzrokovana je stimulacijom centralnog nervnog sistema. Što se tiče energije koju sadrže energetska pića, obično čokoladno mleko je "više energetsko", i to za 20-30%. Dugoročno gledano, ova pića u principu mnogo više oduzimaju energiju organizmu, nego što je kratkoročno „daju“. 

"Birajte zdravo": Žvakanje ili „blendiranje“ – da li su sokovnici i blenderi zaista toliko zdravi?

 Mnogi od nas misle da su sokovnici, blenderi deo zdravog načina života... Da li je to istina? 

Varenje hrane počinje u ustima, i bledniranjem hrane u velikoj meri možemo opteretiti bubrege, a da toga nismo ni svesni.

Ova navika je naročito opasna u prolećni mesecima, kada posle zime siromašne mineralima, voćem i povrćem, navalimo na zelenu salatu i drugo povrće iz bašte...

Taj prolećni šok je naročito opasan za bubrege...

"Birajte zdravo": „Pojačivači“ i pomeranje praga ukusa

Najviše ih ima u mesnim prerađevinama, viršlama, paštetama i kobasicama. Zatim u grickalica, višekomponentnim začinima, gotovim supama, gotovim sosovima - uopšte u gotovim jelima.

Kada bismo ih eliminisali iz procesirane hrane, veliko je pitanje da li bi nam ta hrana bila baš toliko ukusna, i da li bismo tu istu hranu kupovali.

Pojačivači ukusa danas predstavljaju strateški proizvod prehrambene industrije i to njenog velikog dela. U ovoj emisiju govorićemo o tome kako pojačivači ukusa pomeraju čulni prag ukusa i to naročito kod dece.

S obzirom na njihovu svrhu, možda bi pravilan naziv za pojačivača ukusa bio „sredstva za poboljšanje ukusa“, ili „sredstva za oduševljenje ukusom“. Ako upotrebimo reč „pojačivači“, stiče se utisak da je njihov zadatak da pojačaju već postojeći ukus, međutim da li je to baš tako?

Kakav je zapravo postojeći ukus hrane bez njih? Pa, možda i ne tako dobar.

Kakav bi bio ukus proizvoda kada bi smo ih eliminisati iz sastava proizvoda? Kod najvećeg broja njih, ukus bi bio prilično slabiji, a kod nekih čak i bljutav i praznjikav.

Delujući na receptore ukusa, Pojačivači ukusa izazivaju određene moždane i hemijske reakcije zbog kojih nam je hrana mnogo ukusnija. Zbog načina na koji nas stimulišu prilikom konzumacije, nekim proizvodima je veoma teško odoleti. Izazivaju prijatnu senzaciju, stvaraju efekat zadovoljstva i sreće. Naš mozak sa oduševljenjem prihvata konzumaciju takvog proizvoda, bez obzira na to kakva je njegova nutritivna, odnosno biološka vrednost.

Senzacije koje mozak pamti prilikom konzumacije takvih proizvoda su ponekad veoma intenzivne, pa i više nego dovoljno da se bukvalno „navučemo“ na te proizvode.

Šta na to kaže naše telo? Najčešće se vidi tek kada stanemo na vagu, ispred ogledala, ili kada vidimo rezultate krvi.

Ako često koristimo proizvode sa pojačivačima ukusa, postoji realna mogućnost da nam hrana koja ih ne sadrži, hrana poput voća, povrća, žitarica – postane neukusna. Ovo se naročito odnosi na najmlađu populaciju. Kada se deca naviknu na viršle, paštete i drugu „preukusnu“ hranu, veoma ih je teško posle odvići. Jedan od razloga je to što im ništa nije ukusno kao ti proizvodi, jer je mozak navikao na takvu vrstu intenzivne senzacije.

Ukusi drugih proizvoda su dosta ispod nivoa proizvoda koji sadrže pojačivače ukusa. Onda ide ono čuveno „pa voli dete“. Ne, dete ne voli, nego se hemija malo poigrala sa njegovim mozgom.

Pitanje je samo da li ćete to dozvoliti? Da li ćete dozvoliti da budete zavaravani?

„Birajte zdravo“ - Da li jedete bube?!

 Jedete li bube ili bar neke njihove delove? Verovatno ne znate da ste ih mnogo puta do sada pojeli misleći da jedete delove jagode, višnje, maline... Ako pogledate sastav pojedinih crvenih proizvoda, poput sladoleda od maline, voćnog jogurta sa višnjom, čokoladice sa jagodom ili crvenih gaziranih pića, primetićete da neki od njih u sastavu imaju karmin, odnosno karminsku kiselinu. Reč je o aditivu E120, koji se naziva i „prirodna crvena“ ili košenil crvena.

Kada na pakovanju čokoladice ugledate jagodu i pročitate natpis (prirodna boja ili bez veštačkih boja) prvo ćete pomisliti da crvena boja potiče upravo od te jagode. Međutim vrlo je moguće da je aroma jagode sintetička, a prirodna boja zapravo poreklom od insekata, a ne od te jagode. Ovaj aditiv, poreklom iz buba, se koristi jer teže bledi, veoma je postojan i stabilan. 

Aditiv E120 se nalazi u mnogim prehrambenim proizvodima, i to uglavnom u onima koji su namenjeni deci. Na našem tržištu se nalazi u preko 100 prehrambenih proizvoda. Dobija se kao ekstrakt od ženke instekta Daktilopijus Kokus (Dactylopius coccus). Košenila, odnosno Košinela su poznatiji nazivi. Kada na pakovanju čokoladice ugledate jagodu i pročitate natpis (prirodna boja ili bez veštačkih boja) prvo ćete pomisliti da crvena boja potiče upravo od te jagode. Međutim vrlo je moguće da je aroma jagode sintetička, a prirodna boja zapravo poreklom od insekata, a ne od te jagode. Ovaj aditiv, poreklom iz buba, se koristi jer teže bledi, veoma je postojan i stabilan. Proizvodi koji ga sadrže ostaju crveni i posle dužeg vremena provedenog na policama marketa.

Evropski autoriteti iz oblasti bezbednosti hrane su mnoge naučne radove posvetili ispitivanju ovog aditiva, obrađujući sledeće zdravstvene aspekte: hiperaktivnost kod dece, alergije, alergijske reakcije, astmu, genotoksičnost.

 Za sada se ovaj aditiv smatra bezbednim, iako pojedini autori smatraju da ga treba izbegavati, naročito kada su deca u pitanju. Nije dostupan podatak da li su bube, od kojih se dobija ovaj aditiv, genetski modifikovane. O načinu uzgajanja buba, možemo samo da nagađamo. Takođe, treba uzeti u razmatranje i tehnologiju dobijanja, jer se u određenim postupcima ekstrakcije ovog crvenog aditiva koristi aluminijum koji baš i nije zdrav (kancerogen je). Nekada nije dovoljno posmatrati aditiv kao izolovano jedinjenje, već treba naročito obratiti pažnju na tehnologiju dobijanja.

Bilo kako bilo, uvek imamo izbor. Nisu svi proizvodi crveni iz istog razloga. Velike su razlike u sastavu i kvalitetu sirovine, a samim tim su velike i razlike u kvalitetu prehrambenih proizvoda.

(NSPM - „Birajte Zdravo!“  u saradnji sa www.štajedem.rs.)