Биљана Србљановић: "Нема нам спаса док зли старац говори!"

Драмска списатељица Биљана Србљановић најгрубље је извређала академика Добрицу Ћосића назвавши га злим, притупим и алавим старцем, и поручила да му треба забранити да говори!

Србљановићка је упутила низ увреда Ћосићу на Твитеру, бесна због његовог писма младима који студирају у иностранству да се врате у Србију и боре за своју земљу.

Ћосић је у писму, дугачком као јануар, изнео анализу стања у Србији од титоизма до данас.

„Сто паметних и храбрих, образованих и поштених Срба, ако се организују и жртвују за опште добро, могу да препороде и спасу Србију. Вратите се у отаџбину да се борите за препород и спас Србије!”, поручио је Ћосић.

Одмах је реаговала Србљановићева, накрцавши злурадим коментарима свој Твитер профил који води под ником Leya Keller. Она је најпре цитирала реченицу из писма: „Као човек таквих уверења и патриотског етоса, осећам интелектуалну и моралну одговорност за судбину Србије и њеног младог народа, па се одавно мучим за разумну наду у вашу спокојну будућност“, а затим отпочела серијал увреда:

„Срам га, бре, било, приученог, злог, доконог, незајажљивог, алавог, необразованог, притупог и користољубивог старца. Срам.“

Она пита да ли Ћосић интелектуалну одговорност носи „из комесарских дана у партизанима“ или из „калемарске школе“ и констатује да су га као „председника ратне државе водали по преговорима као госта из галаксије, с оним слушалицама“ јер, како је рекла, није знао да каже ни „хај“. Потом поентира: „Нема од ове државе ништа док и последњи зли старац, одговоран за морални и материјални суноврат нерођених генерација, буде и даље говорио.“

Србљановићева је оштрицу напада потом преусмерила на студенте, написавши: „Да је мени неко довукао овог крвопију да ми се обрати, ја бих вала дигла револуцију. Бедни студенти, то сте и заслужили.“ Студентима је написала и да врате визе и стипендије, „па мами кући да доведу нобеловца“, алудирајући тиме на лажну вест из 2011. да је Ћосић добио Нобелову награду за књижевност.

Истинаје да је Ћосић у писму искористио прилику да „рекламира“ своје књиге, упутивши студенте посебно на „Пишчеве записе“ и да остаје утисак да је Србију представио као депонију на коју се треба вратити и изборити за своје парче ђубрета. Међутим, то не оправдава простачке увреде на његов рачун и позиве да му се забрани слобода говора. То је његово право и начин на који види ствари, а Ћосић и сам признаје у писму да је „скептик и борбени песимист“.

Он период Титове владавине у писму помиње као „поредак неслободе, лажи и хипокризије“, који је могао „само силом и диктатуром да се одржава“. „Чим је умро власник те силе, његова држава је ушла у агоничну кризу и време пропадања.“

Период владавине Слободана Милошевића и Мире Марковић назива „аутархичним супружничким режимом“ који је „прожет корупцијом и криминалом“. Затим је уследио, како каже, „преврат“ изведен „народним гневом“ и установљен поредак „који се самопрогласио 'новом демократском влашћу'“.

„Тај поредак није испунио очекивања и наде измученог и осиромашеног народа Србије“, каже Ћосић, и додаје да је наступила „слобода за непоштење, корупцију, пљачку друштвене и државне имовине“.

„Србија је брзо сиромашила, примитизовала се, незаустављиво падала у понор биолошког, економског, културног и моралног пропадања. Друштвом су завладали незапосленост, корупција, нерад и бекство у свет за посао, нормалан, радан, стваралачки и квалитетан живот“, констатује писац, и додаје да је „одливање памети, знања и маште...можда највећи пораз у последњим деценијама Србије“.

Бојан Ђурић: Добрици је гори 5. октобар од Тита и Слобе

И Бојан Ђурић, посланик ЛДП-а, твитнуо је неколико порука на рачун Ћосића. Он је замерио „себичном акамедику што своју одговорност помиње у једној реченици, Милошевићеву у пола, а онда 5. октобар и свет оптужује за све“. Он пита и „зашто Ћосић није мислио на студенте и одлив мозгова када је тврдио да је 'заосталост наша шанса'“.

Никша Булатовић

(Сан)