Би-Би--Си: Зашто самит у Софији ипак неће довести до очекиваног напретка у евро-интеграцијама Западног Балкана

 Земље Западног Балкана, укључујући Србију, су много очекивале од самита ЕУ-ЗБ који данас почиње у главном граду Бугарске.

Сусрет 28 шефова држава и влада из ЕУ са њиховим колегама из шест држава у региону које теже чланству у Европској унији - Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније и Косова - требало је да да нови замах процесу проширења. Тим пре што Бугарска, која тренутно председава ЕУ, одлучно подржава овај процес.

Сем тога, самит се одвија три месеца након што је Европска комисија објавила амбициозну Стратегију о проширењу, која садржи обећање да би Србија и Црна Гора, као предводнице у преговорима о придруживању, врло брзо могле да постану пуноправне чланице.

У Лондону ће, у оквиру Берлинског процеса, већ у јулу бити одржан још један самит на исту тему, па је једно време изгледало да је скуп у Софији идеална припрема за то.

Међутим , изгледа да је ентузијазам за проширењем наговештен у Стратегији већ добрим делом спласнуо.

Ево којих пет ствари се неће десити у Софији, а требало је:

1.   Неће сви присуствовати: Шпански премијер Маријано Рахој бојкотује скуп у знак протеста због тога што су на њега позвани представници Косова, које Шпанија не признаје. Шпанци су последњих месеци јако заоштрили став о Косову, јер се боје да би оно могло да постане модел за отцепљење Каталоније. Изостанак једног од 28 лидера наизглед не мора много да значи, али ако се има у виду да је за све одлуке о проширењу ЕУ неопходан консензус свих чланица, бојкот шаље лош сигнал.

2.   Балкан неће бити у центру пажње: Повлачење САД из нуклеарног споразума о Ирану и недавно крвопролиће у Гази биће, у ствари, доминантне теме на самиту, што је већ најавила немачка канцеларка Ангела Меркел. С обзиром да је реч о неформалном скупу без чврстог дневног реда, постоје добри изгледи да ће лидери Западног Балкана остати у запећку, док ће за главним столом велики играчи претресати важније теме.

3.   Неће бити много приче о проширењу: На инсистирање Шпаније, из нацрта завршне декларацијеје избачена реч „проширење" и замењена магловитим термином „европска перспектива". Сем тога, опет због Шпаније, уместо „државе Западног Балкана" говори се о „партнерима са Западног Балкана", јер Косово у очима Шпанаца није држава. У декларацији се не помињу појединачне земље, нити рокови за проширење. Ово представља бар два корака назад у односу на фебруарску Стратегију.

4.   Македонија и Албанија остају у блокади: Уочи самита се веровало да би до његовог почетка могло доћи до компромиса у спору око имена између Грчке и Македоније, што би отворило могућност да Македонија коначно почне са преговорима о чланству. То се није десило. И Албанија, која је током протеклих месеци спровела радикалне реформе правосуђа, се надала почетку преговора, али од тога засад нема ништа.

5.   Неће бити напретка око Косова: Постојала је нада да би до самита, или на њему, могло да дође до напретка у вези са формирањем Заједнице српских општина, што би одмрзло бриселски дијалог о нормализацији. Судећи према изјавама приштинских званичника, ни од тога нема ништа. Косово се надало и да ће након ратификације границе са Црном Гором бити ближе укидању виза за шенгенску зону, али сада се од њих тражи низ конкретних корака у обрачуну са корупцијом и организованим криминалом.

Наравно, било би погрешно рећи да од самита наме баш никакве користи: пашће неки договор о инфраструктурним пројектима (за које нема пара), прекограничној сарадњи, унапређењу трговинских односа... Ипак, много мање од онога што се донедавно очекивало.

Видимо се у јулу у Лондону.

Дејан Анастасијевић (BBC)