Безбедносне провере су сенка над избором тужилаца

Обрада података о личности без законског основа или без сагласности особа на које се подаци односе, представља прекршај, а може бити и кривично дело, изјавио је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић.

Поводом указивања из Државног већа тужилаца да су провере специјалних тужилаца које обавља БИА предвиђене чланом 16 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала и других тешких кривичних дела, Шабић је рекао да се та одредба односи на веома узак круг особа. Та одредба се односи на људе из једног тужилаштва и два суда, а и у њиховом случају не у вези са реизбором, јер се односи на већ изабране особе, навео је он у интервјуу данашњој "Политици". Поготово нема никаквог основа за њену примену на све учеснике поступка општег избора, истакао је Шабић.

"Већ на први поглед се види да је реч о правно-технички изузетно лоше написаној, нејасној и непрецизној одредби, која тешко може да буде поуздан основ за било шта", рекао је он. "Дакле, у том члану, који носи назив 'Подаци о имовном стању' и односи се на обавезу 'особа које врше функцију односно обављају послове у специјалном тужилаштву и посебним одељењима суда' да доставе Агенцији за борбу против корупције потпуне и тачне податке о својој имовини, убачена је и одредба о безбедносној провери тих особа. Није јасно да ли се та провера односи на податке о имовини или на нешто друго. И шта друго?", нагласио је Шабић.

"Осим тога, утврђено је да ће начин обављања тих провера и евидентирање података бити уређено актом владе. Питам - којим то актом? И зар уређивање обраде података о личности актом владе није супротно уставној одредби по којој се обрада података уређује искључиво законом?", додао је он. Шабић је рекао да је "сигурно да се начин стицања имовине може везати за поштење, дакле за један од елемената појма достојности", али да је "такође сигурно да у појам достојности спадају и друге особине као што су савесност, правичност и непристрасност, достојанственост.."

На питање да ли је спорно ако је БИА давала податке ДВТ-у о специјалним тужиоцима и заменицима у периоду када су они истовремено, због реизбора, били и кандидати за тужилачке функције, он је одговорио да је "свака обрада података о личности која се не заснива на изричитом законском основу или на сагласности особе о чијим подацима је реч, најблаже речено, спорна".

Шабић је рекао да је законска одредба о безбедносним проверама "недопустиво непрецизна". "Без обзира на упозорења заштитника грађана и моја, немамо ниједну прецизнију одредбу. Ни у једном закону немамо дефинисан чак ни сам појам безбедносне провере. Заправо имамо га једино у Закону о тајности података, али се односи на изузетно уску област - приступ тајним подацима. За све остале ситуације немамо ни дефинисан појам провере, ни прецизно утврђене које радње, мере или активности она подразумева, као и ради утврђивања којих чињеница се те радње и мере предузимају. Има недопустиво много простора за 'слободно тумачење'", истакао је он.

Према Шабићевим речима, обрада података о било чијој личности, без знања те личности допуштена је само када је законом изричито предвиђена. "Није спорно да БИА и други органи безбедности, као и јавна тужилаштва, имају овлашћења да се таквом обрадом података баве, али у законом утврђене сврхе - ради супротстављања криминалу и ради заштите безбедности државе", рекао је он.

Шабић је нагласио да, међутим, ДВТ није никакво тужилаштво, није никакав орган гоњења. "Напротив, то је орган чија је сврха заштита тужилачке самосталности. Ниједном законском одредбом није предвиђено да у поступку општег избора тужилаца ДВТ обрађује податке кандидата које је претходно проверила БИА, нити су за ту сврху за БИА утврђена потребна законска овлашћења", истакао је он. "Обрада података о личности без законског основа, или без сагласности особео чијим подацима је речу том и сваком другом случају, представљала би прекршај. У зависности од конкретних околности, тајна обрада може битии кривично дело неовлашћене обраде личних података", упозорио је Шабић.

Он је рекао да, под претпоставком да је заиста дошло до незаконите обраде података, односно да за то постоје докази, особа чије је право повређено могла би да поднесе тужбу.

"Да ли ти докази постоје, дефинитивно ћемо знати након поступка непосредног надзора који ће овлашћена особа повереника за заштиту података о личности наредних дана спровести у Државном већу тужилаца, рекао је Шабић.

"Какав год да буде исход провере, он ће сигурно потврдити оно на шта сам упозоравао још пре годину дана. Недовољна отвореност у поступку општег избора носилаца правосудних функција и нејасни и непрецизни критеријуми при обради података о личности бацили су сенку на тај процес. У периоду који је пред нама, у процесу преиспитивања који предстоји, сви треба да дају допринос да би се грешке исправиле и та сенка отклонила", казао је он.

(Танјуг)