петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бернар Анри-Леви: "Партија Путина" у западним престоницама изузетно опасан развој догађаја; Руско безобзирно бомбардовање убрзава бујицу избеглица ка Европи
Хроника

Бернар Анри-Леви: "Партија Путина" у западним престоницама изузетно опасан развој догађаја; Руско безобзирно бомбардовање убрзава бујицу избеглица ка Европи

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 31. октобар 2015.

Апологете Русије и руске политике широм Европе се сливају у нешто што је еквивалент "петој колони". Појава онога што би се можда могло назвати "Партија Путина" у западним престоницама изузетно је опасан развој догађаја, нарочито због тога што они који је чине нису само уобичајени осумњичени из екстремне левице и екстремне деснице. Па ко су онда њени "чланови"?

За неупућене, то су они који без обзира на партију немају речи критике за пријем на нивоу целе државе који је руски председник Владимир Путин управо организовао за вишеструко повратничког непријатеља Запада (и крвника сопственог народа) сиријског председника Башара ал Асада. То су они којима кукавичка утеха да се појавио "моћник" који ће успоставити (сопствени) ред у сиријском хаосу не дозвољава да схвате да је примарни резултат масивног, безобзирног бомбардовања које спроводи Русија убрзање бујице избеглица према Европи.

То је огроман број оних који једноставно игноришу мотив Путинове оружане дипломатије (и то не само у Сирији) - жељу за осветом онима који су у његовим очима били одговорни за распад Совјетског Савеза. Чувена је Путинова изјава да је распад Совјетског Савеза "највећа геополитичка катастрофа 20. века", за коју никада није престао да криви Сједињене Државе, Католичку цркву (и њеног пољског папу) и Европу.

Ипак, Партија Путина више воли да не види да су наизглед засебни догађаји компоненте стратегије Кремља за одмазду, понижење и, у најмању руку, дестабилизацију која је уперена ка Европи. Али треба бити намерно слеп па не видети целу слику, јер су Путинове тактике, које реагују на најмању чарку или знак слабости у Европи да би се посејало семе раздора, упечатљиво доследне.

Тако, на пример, Путин је наводно рекао украјинском председнику Петру Порошенку у септембру 2014: "Када бих хтео, за два дана бих могао да распоредим руске трупе не само у Кијеву већ и у Риги, Вилњусу, Талину, Варшави и Букурешту." У новембру исте године се питао "шта је лоше" у вези са споразумом Молотов-Рибентроп из 1939, споразумом између нациста и Совјетског Савеза којим је прокрчен пут Стаљиновој инвазији на источну Европу и анексији балтичких држава и делова Пољске и Румуније. А руски тужиоци су крајем јуна саопштили да се покреће истрага о легалности независности балтичких држава.

Независно од те ревизионистичке реторике, ту је и Путинов састанак са доајеном своје партије у ЕУ, мађарским премијером Виктором Орбаном од 17. фебруара (што је састанак који су на улицама Будимпеште оплакали демонстранти који се противе томе да поново постану "руска колонија"). Ту је и чињеница да је Путин много пута ступио у контакт с грчким премијером Алексисом Ципрасом, који је отишао у Москву на врхунцу недавне грчке кризе у ЕУ, где је наводно тражио десет милијарди евра да штампа нову драхму.

Руска војска је такође више пута повредила ваздушни простор европских пограничних земаља. А ту је и систематична подршка Кремља за популистичке, националистичке и отворено фашистичке партије које у свим државама ЕУ највише желе да разједине Европу.

Где год да Путин крене, његова партија у Европи ће га дефинитивно следити. Када украјинско цивилно друштво изрази љубав према ЕУ, а Путин то представи као непријатељски гест према Русији, њени чланови стају на Путинову страну, а против Европе. Када Путин правда своје полагање права на Крим и Донбас тако што открива лингвистички национализам (Руси су сви они који говоре руски), његове апологете у Европи - где су нацисти користили исту стратегију у Судетима (Немци су сви они који говоре немачки) - сматрају да је то ствар здравог разума.

Оклева се да се каже да је Партија Путина погубна, мазохистичка и да је вођена самомржњом или укусом издаје. Ипак, њени чланови ништа не кажу први пут од Хладног рата када Кремљ силом мења границе на којима почива колективна безбедност континента. Они не знају или се претварају да не знају да је Путин градитељ империје окружен идеолозима чија је визија света, иако сложена и снажна, супротна у свим кључним аспектима од визије коју има Запад.

Стога треба да нам буде јасно шта та визија обухвата - право и закон у служби снаге и силе, а не обрнуто, ред над слободом и институционализовани прогон хомосексуалаца и других "девијантних појединаца", који заступају суштину декадентног Запада ослабљеног отровом космополитизма.

Решен да отелотворује "мачо" евроазијску алтернативу западне демократске цивилизације, Путин је сада у офанзиви и искушава отпор својих суседа. А оруђе које има на располагању више није оно застареле, корумпиране, разједињене војске коју је наследио пре 15 година. Нове руске крстареће ракете Калибар, које се лансирају на циљеве у Сирији с бродова у Каспијском мору, недавно су изненадиле свет застрашујућом прецизношћу.

Слепило које показују чланови Партије Путина, од Марине ле Пен у Француској и Најџела Фаража у Великој Британији до Герта Вилдерса у Холандији, очито није без преседана. Актуелне опасности навеле су ме да читам Тјерија Волтона о историји комунизма и добровољним покорницима које је он стварао током деценија.

Међутим, збуњује то до које мере се, да цитирам Жан-Франсоа Равела (који ми је био пријатељ као и Волтон), знање о прошлости може трагично не користити, и како се исте грешке, исто намерно незнање, може понављати, и то не увек, уз дужно поштовање према Марксу, као фарса.

Аутор је један од оснивача покрета Нови филозофи (“Nouveaux Philosophes”). Једна од његових књига је "Остављени у мрачним временима: Став против новог варваризма".

(Project Syndicate-Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер