Бернар-Анри Леви: Доналд Трамп - издајник Америке

 Ако би Доналд Трамп постао амерички председник, САД би имале проблем с више аспеката. А имао би и свет.

Проблем би био и његова патолошка мржња према женама. У разговору са архитектом Филипом Џонсоном 1992, о којем је писао Њујорк магазин, рекао је: "Мораш да их третираш као г...но." Још увек их сматра одвратним створењима, којима, како је рекао за Мегин Кели, новинарку Фокс њуза, "крв излази на све стране".

Проблем би био и његов бестидни расизам. То је човек, који је према речима његове прве супруге, дуго чувао на сточићу поред кревета колекцију Хитлерових говора и који безобзирно назива црнце "лењивцима", понижава Мексиканце као "силоватеље" и проглашава муслимане колективно кривим за исламистички тероризам.

Проблем би такође био његов антисемитизам, који вреба у неформалном ћаскању о томе како он не жели да његов новац броји било ко други осим "малих ниских типова с јармулкама", или у твитовима у којима се истиче јеврејско порекло комичара Џона Стјуарта или у његовој љутитој опаски од децембра прошле године, која је упућена Републиканској јеврејској коалицији. "Нећете ме подржати", рекао је, "зато што не желим ваш новац!"

Проблем би био његов страшан недостатак знања, не само о свету, већ и о сопственој земљи. Неколико дана уочи референдума о чланству Британије у ЕУ није знао шта значи реч Брегзит. Овог месеца је показао да не зна колико чланова има Устав САД.

Али, оно што је најозбиљније и што највише забрињава, проблем би био то што би лидер водеће светске силе имао списак поједностављених идеја уместо геополитичке визије. И управо би један списак осујетио просперитет и безбедност САД упркос Трамповом обећању да ће "учинити Америку поново великом".

Размотримо његову идеју да се поново преговара о националном дугу САД, коју је изнео почетком марта и за коју је био надахнут сопственим банкротом. Идеја је била идиотска (америчка влада која држи монопол над издавањем резерве водеће светске валуте нема шта да "поново преговара"). Али да је Трамп био на власти када ју је предложио, последице би биле деструктивне - моментални скок камата; пропадање долара и повреда поверења између САД (за које се сада сматра да се понашају као Аргентина или Грчка) и свих осталих.

Или размотримо његову тврдњу из говора који је одржао када је прихватио номинацију у Кливленду да ће, ако буде био изабран, ревидирати НАТО политику аутоматске подршке за чланице Алијансе које су под претњом. У свету по Трампу Русија би онда могла да настави да прети да ће поново испитати законитост процеса који је довео до независности балтичких држава. Имала би слободу да усклади своју границу с једним суседом или да крене у спасавање руске језичке мањине коју други "држи као таоца". Могла би да нападне Пољску или, наравно, Украјину. А зашто би се Русија зауставила с НАТО и његовим суседима? Могла би да се определи за сукоб с Јапаном или било којим другим савезницима Запада у азијско-пацифичком региону.

А онда је ту наравно и руски председник Владимир Путин лично, на чији рачун Трамп никада не пропушта прилику да направи хвалоспеве. Како је једном рекао Ларију Кингу са Си-Ен-Ена (док је промовисао свој бестселер Тхинк Биг анд Кицк Асс), Путин је велики лидер који је урадио "сјајан посао... изградивши поново Русију." У септембру 2013. је чланак који је у Њујорк тајмсу потписао Путин, а у којем се критикује америчка политика у Сирији, описао као "ремек дело". У септембру 2015, готово две године од када је у вези са Украјином наступила мртва тачка у хладноратовском стилу, рекао је за Фокс њуз да Путин заслужује "петицу" за руководство.

Чињеница је да су Трампове личне везе с Русијом старе и блиске. Оне датирају од раних 2000-их, када се Трамп окренуо руским инвеститорима да би финансирао пројекте у Торонту, СоХоу и Панами, пошто су га америчке банке ставиле на црну листу.

А почињу да избијају на површину извештаји о мору утицаја и интереса који су се у то време створили око њега у његову корист - крем директора Гаспрома, бивши лобисти украјинског диктатора Виктора Јануковича (укључујући Пола Манафорта, сада лидера Трампове кампање) и истакнути актери организованог криминала.

Поједини посматрачи, као што је Френклин Фоер, Трампа сматрају "Путиновом марионетом". Други, попут Џорџа Стефанопулоса, бившег саветника председника Била Клинтона, спекулишу о могућим природним везама између Трампове кампање и руског режима.

А сада се испоставља да Руси стоје иза цурења 19.252 мејла у којима се наводе детаљи како су лидери Демократске партије фаворизовали Хилари Клинтон у односу на њеног ривала Бернија Сандерса, два дана пред Националну конвенцију Демократске странке у Филаделфији. Још горе, Трамп је онда протурио против свог противника сајбершпијунажу неке стране земље: "Русијо, ако слушаш", рекао је на конференцији за новинаре, "надам се да можеш да пронађеш 30.000 мејлова који недостају."

Последице Трамповог избора би биле заиста застрашујуће. Проблем не би био само његова вулгарност, сексизам, расизам и пркосно незнање. Проблем би био и његова потенцијална неверност самој Америци. Партију Ајзенхауера и Регана запосела је развратна демагогија која не издаје само идеале земље, већ и њене суштинске националне интересе.

Америчка вртоглавица. Глобална катастрофа.

Аутор је један од оснивача покрета Нови филозофи.

(Данас)