уторак, 07. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Берлин: У циљу решавања проблема недостатка квалификованих радника, Немачка влада представила план којим се шире отварају врата радној снази из држава изван ЕУ. Нови критеријуми јесу квалификације, знање језика, радно искуство, старост
Хроника

Берлин: У циљу решавања проблема недостатка квалификованих радника, Немачка влада представила план којим се шире отварају врата радној снази из држава изван ЕУ. Нови критеријуми јесу квалификације, знање језика, радно искуство, старост

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 04. децембар 2022.

Немачка влада је ове недеље представила план којим шире отвара врата радној снази из држава изван Европске уније, а који би требало да реши проблем недостатка квалификованих радника у тој земљи.

Странци више неће бити ограничени радом само у струци, па ће тако механичар моћи да се запосли као магационер или полицајац као конобар

Према оквирном нацрту, странци више неће бити ограничени радом само у струци, па ће тако механичар моћи да се запосли као магационер или полицајац као конобар. План укључује и иновантивни систем бодовања радника из трећих земаља укључујући и државе Западног Балкана.

Немачка влада је у среду усвојила оквирни план за убрзавање и упрошћавање усељења квалификоване радне снаге. То даље треба да подрже мере попут оглашавања радних места у иностранству и нове могућности усељења кандидата који немају радни уговор, али испуњавају одређене критеријуме. За сада још нема детаља у вези са олакшицама за запошљавање, али, како немачки медији пишу, циљ владе у Берлину је да дебирократизује процедуру и да убрза попуњавање упражњених радних места.

При разматрању захтева за радну визу, на тежини ће добити искуство, а превод квалификација ће изгубити на значају за улазак у Немачку. То би значило да се неће стриктно гледати стручна спрема, већ знање кандидата који конкурише за посао. План укључује и иновативни систем бодовања радника из трећих земаља, укључујући и државе Западног Балкана.

Министри су се договорили око основних начела, да "критеријуми могу бити квалификације, знање језика, радно искуство, родбинске везе са Немачком и старост." Како немачки медији преносе, службе за странце ће повољније одмеравати способност интеграције уз претходне боравке у Немачкој, рад за немачког послодавца, али и ако кандидат има рођаке у тој земљи, али нацрт још не дефинише какав статус ти рођаци треба да имају, на пример јесу ли запослени. Једноставније усељење је део планиране реформе закона о азилу и миграцији коју министарка унутрашњих послова Ненси Фезер жели да покрене до краја године.

Нови пропис поједностављује запошљавање

Новинар редакције Дојче Веле Немања Рујевић каже да Немачка не тражи нови квалитет, већ да нови пропис заправо значи да ће тражити мање квалитета, односно да спуштају критеријуме.

"На снази је закон о усељавању који каже да мораш да имаш неку квалификацију, да ли је висока, средња или занат, да је потребно да нађеш послодавца и онда можеш да дођеш у Немачку да радиш. Сада, кажу, не треба ни формална квалификација, већ могу и неквалификовани радници да дођу, уколико знају неки посао. То је за сада још у повоју и питање је да ли ће то владајућа коалиција да изгура. За неке квалификације би могло накнадно да се проверава да ли неко то зна или не зна да ради. На пример, столар из Авганистана који је добар мајстор, али нема диплому, моћи ће да се запосли", објашњава Рујевић.

За људе из Србије, могла би бити значајна олакшица могућност да могу да дођу у Немачку, па да тек онда траже посао

За људе из Србије, могла би бити значајна олакшица могућност да могу да дођу у Немачку, па да тек онда траже посао, јер је до сада важило правило да га морају наћи док су у Србији и да могу отићи за Немачку тек када испуне одређене услове, који су отежавали пут до радног места.

"Влада хоће да појачано `врбује` радну снагу у иностранству, да рекламира слободна радна места и да појача улогу `Гете` института, да још више људи учи немачки ван земље. Све у свему, то је један пакет који би додатно учврстио Немачку као усељеничку земљу. Премда посебно конзервативни спектар не воли да се тако прича о Немачкој, као о Канади, али привреда вапи за радницима и нема изгледа да ће се то ускоро завршити", каже Рујевић.

Он сматра да с друге стране нови немачки прописиносе огромну опасност да се Србија додатно учврсти као исељеничка земља.

Неговатељ старих особа је убедљиво најтраженије занимање, у просеку остаје упражњено око 250 дана након расписивања огласа

"Демографски проблем Западног Балкана није тема у Немачкој. Немци се никад не питању да ли земље из којих доводе радну снагу сасвим пропадају, већ гледају да реше своје проблеме. Сад ће у пензију генерација бејби бумера, па ће ем оставити рупу, ем ће неко о њима морати да брине у старости. Неговатељ старих особа је убедљиво најтраженије занимање, у просеку остаје упражњено око 250 дана након расписивања огласа", наводи Рујевић.

Једва да је боље са лимарима, мајсторима за грејање и клима-уређаје где се на новог запосленог чека по 224 дана. У високоградњи се радник тражи 221 дан у просеку, а код медицинских сестара, бабица и санитетлија просек је 188 дана.

Магазин Шпигел је недавно писао да никада пре у Немачкој није било толико упражњених радних места као данас и указао да мањак персонала "гуши" аеродроме, ресторане и базене, а да је то тек ситница у односу на оно што прети земљи, јер статистика показује да је 1,74 милиона радних места слободно, мада их је заправо вероватно много више.

Све то може одвести хорор-сценарију по немачку економију у којем би до 2060. на једног пензионера долазило тек 1,7 радника, док ни данас тај однос није сјајан и износи 2,7

Како пише Дојче веле, све то може одвести хорор-сценарију по немачку економију у којем би до 2060. на једног пензионера долазило тек 1,7 радника, док ни данас тај однос није сјајан и износи 2,7. Да би се то избегло, стручњаци рачунају да Немачкој сваке године треба 400.000 досељеника.

Инсистирање на знању немачког, међутим, успорава процес запошљавања и прилива нове радне снаге. Немачки лист наводи да један од предлога Либерала, најбоље илуструје колика промена је потребна, јер они траже да се у немачке институције које раде са грађанима уведе енглески као други језик.

Чекали га 13 месеци да почне да ради

Лесковчанин Данило Милошевић (33) који већ три године живи у Немачкој и ради као васпитач са децом у продуженом боравку који функицонише при граду Минхену испричао је раније за Еуроњуз Србија своју причу о одласку. Његов послодавац га је након што га је запослио, чекао 13 месеци да би дошао из Србије и почео да ради, јер је толико времена било потребно да добије визу. Каже да је то био најтежи део пута којим је кренуо три године раније, јер је пре аплицирања за рад у струци морао да научи језик до нивоа Б2. За то му је било потребно и времена и новца, али и много стрпљења.

Данило Милошевић каже да је у Србији годинама покушавао да се запосли, али је са завршеним Факултетом педагошких наука успевао само да нађе ангажман у дечијим играоницама и то привремено. Чуо је да у Немачакој има посла и да траже и просветне раднике, али се језик испречио као препрека. Каже да је скоро три године три пута недељно ишао на приватне часове да би постигао ниво који је неопходан за рад у просвети.

Они са високом стручном спремом брже добијају радне дозволе, али да се дешава да они са средњошколским образовањем чекају и до годину дана

"Када сам испунио све услове, нострификовао диплому и научио језик, конкурисао сам за то радно место и звали су ме већ сутрадан на разговор. Ја сам авионом отишао у Минхен и добио сам посао, али сам почео да радим тек после нешто више од годину дана, када сам добио визу. Они нису могли да верују да ће бити потребно толико времена, али сам добио уговор да ме тај посао чека", испричао је Милошевић за Еуроњуз Србија.

Он је рекао да сада људи из Србије са високом стручном спремом брже добијају радне дозволе, али да се дешава да они са средњошколским образовањем чекају и до годину дана. Додаје најчешће раде на грађевини, развозе робу или у производњи у фабрикама, али напомиње да има и архитеката и инжењера. Највише их је, ипак, ангажовано у здравственим установама, где раде наши лекари и медицински техничари.

На исте препреке наилазе и други радници који одлазе у Немачку, али би ова процедура ускоро, према најавама власти у Берлину, могла бити поједностављена.

Бојан Танасковић, директор агенције за запошљавање "Новотек радна снага" је раније рекао за Еуроњуз Србија да људи из Србије као и из осталих земаља одлазе и да желе да раде, али да многи немају способност да одговоре на те високе захтеве и квалитет који се очекује.

"Њима треба два милиона одређеног профила људи, а долазе два милиона који се не поклапа са њиховим потребама. Велики број њих, и из Србије и из других земаља се враћа сваке године, али се о томе мање прича. Немци дају добре плате, али траже и висок квалитет услуге. Мора да буде стандардизовано и урађено онако како се очекује. Скуп је сат рада и квадрат одрађеног посла, али ако је урађено тако да нема поправки и да буде примљено из прве", објашњава Бојан Танасковић.

Посла, каже, има, али за оне који могу да пруже перфектну услугу. Танасковић напомиње да се многи који не испуњавају те високе критеријуме враћају у земље порекла и да је зато Немачкој константно потребан тако велики број радника.

"Највећи проблеми су недовољно познавање језика и недовољна стручност. То је разлог што сваке године оде милион људи, а у своје земље се врати 800.000 и зато се потражња за радном снагом не смањује", наводи Танасковић.

(Еуроњуз Србија) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер