Берлин: После Хрватске стопирање пријема у ЕУ?

У представништву Европске комисије у Берлину одржана је дискусија на тему: „Хоће ли Хрватска бити последња земља из региона примљена у чланство ЕУ или ће њено чланство отворити даље проширење ЕУ на западни Балкан?“

Хрватска ће крајем јуна наредне године бити потпуно спремна да постане 28 чланица Европске уније, изјавио је у Берлину Владимир Дробњак, главни преговарач хрватске владе са Европском унијом. Дробњак је поручио да Хрватска, уз „најлепше море и свој стратешки положај за европску енергетску мрежу“, Европској унији нуди и „иновативне и вредне Хрвате“. Важна је и чињеница да ће Хрватска бити прва земља западног Балкана која је примљена у чланство, што ће другим земљама у региону бити доказ да их Европа није заборавила, рекао је Дробњак.

Међутим, за присутне немачке политичаре најважније питање било је зашто је Хрватској потребно толико дуго времена да испуни најважније европско поглавље 23, које се односи на правосуђе и основна права. Дробњак је објаснио:

„То је јако добро питање, а одговор је једноставан. Морате имати у виду да је Хрватска, као и све друге земље бивше Југославије, прошла и још пролазе тежак период транзиције. Дакле, од комунизма у демократију, од социјалистичког управљања тржиштем, у слободно тржиште, из рата у мир, из чланства у једној великој држави Југославији, до њеног осамостаљења у мању, независну државу Хрватску. Дакле, то траје, јер смо морали да се прилагодимо и пролазимо те компликоване транзиције”, рекао је Дробњак.

„Хрвати нису спремни на радикалне промене“

За дуготрајни процес испуњавања појединих реформи у Хрватској и другим земљама југоисточне Европе, објашњење је дао и Душан Рељић из немачке фондације „Наука и политика”. Тајна се крије у томе што су та друштва сваке године све старија. У Хрватској годишње умире од осам до десет хиљада људи, док је у Србији ситуација још драматичнија. У Србији годишње умире и до 40.000 људи, а стопа наталитета је у свим југоисточним европским земљама далеко мања од стопе морталитета, коментира Рељић.

„Друштва која постају све старија, нису спремна на брзе и радикалне промјене. Након ратног искуства са којим су суочена сва друштва југоисточне Европе, у Хрватској и другим земљама тог региона много је теже реализовати одређену реформу или нешто што води један корак напред у односу на друга друштва која су пролазила кроз транзицију из једнопартијског у вишепартијски политички систем, а у којима се није водио рат”, рекао је Рељић.

„Хрвати су добродошли у ЕУ, а остали?!“

Европа ће само онда добро функционисати док њени становници буду међусобно комуницирали и добро се разумевали, став је Гинтхера Крихбаума, председника Одбора за питања Европске уније у немачком Бундестагу. Да Хрвати неће имати проблем у Европској унији, показао је и пример оних држављана Хрватске који су још пре 40 година као тадашњи „гастарбајтери“ дошли у Немачку, објашњава Крихбаум. Они су веома признати у Немачкој, образовани су и најбоље интегрисани у немачко друштво.

„Ја не страхујем од Хрватске и поред све оне скепсе о проширењу која влада међу Немцима. Проблематично ће бити за нас политичаре да објаснимо нашим грађанима и бирачима да ћемо и даље морати да ширимо Европску унију. Морамо да им објаснимо да ћемо стабилизацију и безбедност у Европи имати тек онда када и друге земље западног Балкана буду примљене у чланство”, закључио је Крихбаум.

Ауторка: Селма Филиповић, Берлин

(dw-world.de)