субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Берлин: Немачки Бундестаг усред демонстрација усвојио измене закона о заштити становништва против заразе; Полиција употребила сузавац и водене топове; Демонстранти: „Тако је било и за време Хитлера и Рајха“
Хроника

Берлин: Немачки Бундестаг усред демонстрација усвојио измене закона о заштити становништва против заразе; Полиција употребила сузавац и водене топове; Демонстранти: „Тако је било и за време Хитлера и Рајха“

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 18. новембар 2020.

Немачки парламент усред демострација усвојио је амандмане на закона о заштити од заразе, који немачкој влади омогућавају да самостално уводи антиепидемијске рестрикције, без парламентарне процедуре.

За амандмане је гласало 415 посланика, 236 против, док је 8 посланика било уздржано. Измене ће ојачати владину моћ када је реч о мерама безбедности током пандемије – одржавање физичке дистанце, ношење маски, затварање продавница, ресторана и других места.

Почетком новембра, немачка влада увела је једномесечна ограничења усмерена на сузбијање ширења заразне болести. Барови, ресторани и места за забаву су затворени, док су радна места, школе и продавнице и даље отворени. То је изазвало талас огорчења јавности, која је прерасла у протесте широм Немачке.

Протести у главном граду Берлину трају од раног јутра, а полиција је рекла да на скупу учествује између 5.000 и 10.000 демонстраната. Демонстранти су позвали посланике да не гласају за амандмане који, како кажу, крше људска права.

Полиција је употребила сузавац и водене топове како би зауставила демонстранте који су покушали да приђу згради парламента.

Демонстранти о новој измени закона о заштити становништва: "Тако је било и за време Хитлера и Рајха"

Владин предлог изазвао је забринутост политичара и јавности. Људи су то упоређивали са Законом о хитним овлашћењима, амандманом на устав који је усвојен 1933. године и који је Адолфу Хитлеру и његовој Национал-социјалистичкој партији дао апсолутну власт над Немачком. У суштини, Хитлер је могао да доноси законе без пристанка парламента.

„Законе Рајха такође може доносити влада Рајха... Закони које доноси влада Рајха могу одступати од устава ...“, гласи Закон о хитним овлашћењима.

Закон о заштити од заразе

Демонстранти су тврдили да ће измене и допуне закона проширити овлашћења Меркелове и њеног кабинета. Амандмани које је одобрио парламент преносе нека овлашћења са законодавне на извршну власт. Међутим, сви декрети о вирусу корона које је издала влада биће привремени и истичу након четири недеље.

Поређење са Законом о омогућавању изазвало је шок код неких чланова Социјалдемократске партије, јер су још 1933. чланови странке били једини законодавци који су гласали против Хитлеровог амандмана. Због тога су неки посланици били прогоњени и хапшени.

„Морају бити омогућене демонстрације и критике. Али толеранција не може ићи толико далеко да прихвати да се закон о заштити од заразе поистовећује с почетком нацистичке диктатуре, са Законом о хитним овлашћењима из 1933. године“, рекао је Хелге Линд, члан Социјалдемократске партије.

Немачка полиција употребила је водене топове против демонстраната који су се окупили у центру Берлина у знак протеста због гласања у парламента о закону који би Влади требало да омогући лакше увођење ограничења у борби против вируса корона.

У Берлину се, према наводима Ројтерса, окупило неколико хиљада људи који су током протеста ударали у шерпе и дували у пиштаљке.

"Демонстранти се оглушили о упозорења да ставе маске и одржавају дистанцу"

Из полиције је саопштено да су се демонстранти оглушили о упозорења да ставе маске и одржавају прописану физичку дистанцу.

Након интервенције воденим топовима полицајци су утрчали међу демонстранте и неколицину привели, а демонстранти су узвратили петардама и бакљама.

Учесници протеста покушавају да дођу до зграде парламента пред којим ће се обратити немачка канцеларка Ангела Меркел.

Посланици Бундестага ће прво расправљати, а потом и гласати о закону, који ће бити основа за увођење рестриктивних мера, које подразумевају и обавезно коришћење маски на јавном месту

Претходно је берлинска полиција, уз појачања из других делова земље, блокирала шире подручје око најважнијих државних институција Немачке.

Посланици Бундестага ће прво расправљати, а потом и гласати о закону, који ће бити основа за увођење рестриктивних мера, које подразумевају и обавезно коришћење маски на јавном месту.

Они ће се изјаснити о предлогу закона који би немачкој влади омогућио да самостално уводи антиепидемијске рестрикције, без парламентарне процедуре, наводи АП.

Влада је забранила најављене протеста испред Бундестага

Влада је забранила најављене протеста испред Бундестага из безбедносних разлога, али окупљања нису забрањена у другим деловима немачке престонице.

Заштитне ограде постављене су око државних институција у случају да се демонстранти оглуше о забрану окупљања.

Велика група људи окупила се још јутрос код Бранденбуршке капије, недалеко од парламентарног здања, а само је неколицина окупљених имала заштитне маске и придржавала се прописане физичке дистанце.

На недавни протестима у Лајпцигу настао је хаос јер су се хиљаде људи оглушиле о полицијске наредбе да се носе маске и да се окупљени разиђу.

Усвајање новог закона дало би влади Немачке превелика овлашћења у угрозило грађанска права Немаца

Иако већина Немаца прихвата и поштује најновије мере владе, критичари тврде да би усвајање новог закона дало влади Немачке превелика овлашћења у угрозило грађанска права Немаца јер неће бити усвајане у Бундестагу, напомиње Ројтерс.

Ултрадесничарска Алтернатива за Немачку упоредила је такав закон са Актом о одобрењу (влади) из 1933. године које је донео Хитлеров нацистички режим, пренео је Танјуг.

У последња 24 сата у Немачкој је оболело још 17.561 лице од вируса корона, укупно 833.307 од почетка епидемије, а број до сада преминулих ковид пацијената износи 13.119, наводи се у најновијем извештају Института „Роберт Кох“.

(Спутњик) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер