Хроника

Београд: Скупштина Србије усвојила Закон о родној равноправности и допуне Закона о забрани дискриминације; Посланици су усвојили и Закон о метроу и градској железници

Штампа
четвртак, 20. мај 2021.

Скупштина Србије усвојила је Закон о родној равноправности и измене и допуне Закона о забрани дискриминације.

Закон о родној равноправности подразумева једнака права, одговорности и могућности, као и равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима живота.

Измене и допуне Закона о забрани дискриминације односе се на разбијање предрасуда о раси, боји коже, националној припадности, језику, верском пореклу, полу, сексуалној оријентацији и инвалидитету.

Посланици су усвојили и Закон о метроу и градској железници.

Усвојене су и измене Закона о планирању и изградњи и измене и допуне Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности.

За члана савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) изабран је Милорад Вукашиновић.

Владан Глишић: Закони о родној равноправности и забрани дискриминације прогон традиционалних вредности

Самостални посланик у Скупштини Србије, Владан Глишић, изјавио је данас да ће гласати против предлога закона о родној равноправности и предлога изменама закона о забрани дискриминације, који су у скупштинској процедури.

Он сматра да ти прописи „значе прогон традиционалних вредности и слободе говоре“ и нада се да ће бар неки од посланика владајуће већина поступити у складу са својом савешћу.

 „Ово су уступци Бриселу, Евопској унији. Овај режим суспендује многе слободе јер им то дозвољава Брисел, очекујући уступке по питању Косова. Сад очекују барем да се  овде унесе идеологија која разбија наше традиционалне вредности“, рекао је Глишић новинарима у Скупштини.

По његовим речима, предлози закона немају везе са равноправношћу жена и мушкараца, што је уставна категорија, за коју се сви залажу, већ са увођењем „потпуно ненормалних идеја“.

 „Овакви исти закони су пре 15 година донети на политичком Западу и данас имамо ситуацију да у неким земљама такмичари који себе сматрају родно женским, иако су мушког пола, учествују у женским борилачким спортовима и онемогућавају природне жене да побеђују“, рекао је Глишић.

Рекао је и да „овакви закони с родном идеологијом утиру пут да многима нећемо моћи да оспоримо да се пре подне сматрају женама, а поподне мушарцима, и да се према њима тако односимо“.

Глишић сматра да се „тоталитаризам који влада у Бриселу – родна идеологија сада меша с тоталитарним тенденцијама Српске напредне странке која жели да све претвори у своје чланове“ и да „све странке усиса“.

„Та два тоталитаризма се међусубно помажу, на исти начин као што Јосип Броз имао такозване изборе са ‘ћоравим’ кутијама и глумио демократију, а то му је Запад дозвољавао јер је завршавао њихове геополитичке циљеве“, рекао је Глишић.

Посланици питали о Ђиласу, путевима, производњи меда

Посланици Скупштине Србије постављали су на почетку седнице питања надлежним институцијама о антифашизму, војном року, Драгану Ђиласу, путевима, производњи меда.

Шеф посланичке групе „Уједињена долина – СДА Санџака“ Шаип Камбери питао је председницу Владе Србије да ли ће позвати на одговорност организаторе свечане академије поводом Дана победе на којој су изведене корачнице „Збора“ Димитрија Љотића.

Камбери је оценио да је ова академија била изругивање жртвама фажизма, нарочито ако је историја до сада учила да су баш „Љотићевци“ спровели на стрељање крагујевачке ђаке, те да иако српска власт глорификује ратне злочине и негира геноцид у Сребреници, ово представља недопустиву ревизију историје.

Камбери је питао и зашто је смењен директор Дома Здравља у Прешеву и по ком критеријуму је за ВД директора постављен Бобан Спасић.

„У средини где живи 90 посто Албанаца, у Дому здравља ради 50 лекара Албанаца и петоро српских лекара, па је моје питање да ли је критеријум партијска или национална подобност и да ли је то порука да су Албанци неподобни за вршење функција и сматрају се непожељним“, рекао је Камбери.

Ђорђе Милићевић из СПС-а замолио је председавајућег да не дозвољава помињање геноцида у Сребреници, јер га како каже, тамо није било.

Он је захвалио Милошу Земану који се извинио због бомбардовања СР Југославије и рекао да је то огромна сатисфакција за Србију.

Живота Старчевић из Јединствене Србије уместо питања поново је читао саопштење лидера његове странке Драгана Марковића Палме у којем уз низ увреда, позива лидера Странке слободе и правде Драгана Ђиласа на полиграф.

Посланик је питао да ли је покренута истрага о белешци из 2014. у којој је, како је рекао, Ђилас оптужен за насиље у породици.

Милија Милетић са листе Александар Вучић За нашу децу честитао је дан пчелара и питао Владу да ли постоји могућност за веће субвенције у производњи меда.

Посланик савеза војвођанских Мађара Золтан Пек питао је да ли су предвиђена средства за део пута између Банатског Аранђелова и Црне Баре, који је у јако лошем стању, а краћи је пут ка Мађарској.

Милош Терзић са листе Александар Вучић За нашу децу питао је да ли се враћа обавезно служење војног рока.

Он је истакао да је „некадашњи председник Борис Тадић одговоран за ‘пропаст војске’ и да бу ‘слава бораца са Кошара потамнела’ да није дошло до промене власти“.

Народни посланици констатовали потврдили су мандате за двоје нових посланика – Дејана Раденковића и Дуње Симоновић Братић из Социјалистичке партије Србије.

Посланици ће у наставку завршити јуче започету расправу о листи кандидата за члана савета РЕМ-а, мада до сада нема речи о кандидатима, већ сваки посланик износи своје виђење медијске слике Србије.

До краја дана посланици ће размотрити амандмане на Предлог закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Предлог закона о родној равноправности, а гласање се очекује око 18 часова.

Из расправе у Скупштини Србије није јасно кога ће посланици подржати за Савет РЕМ-а

Посланици Скупштине Србије завршили су данас расправу о листи кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и најавили да ће гласати, али из излагања није јасно ко ће добити подршку.

Кандидате је именом и презименом поменуо једино посланик СПС-а Угљеша Марковић који је истакао да „иако се бира између искуства и младости“, и Милорад Вукашиновић и Горан Ерор имају довољно знања и искуства за функцију за коју су се кандидовали.

Марковић је истакао да је Вукашиновић деценијама новинар и да је обављао низ одговорних функција, написао више књига и „нема ни једну мрљу у каријери“, док је Ерор, иако знатно млађи, факултет завршио с високим просеком, радио ка новинар и уредник више емисија о пољопривреди и као водитељ вести.

Остали посланици говорили су углавном уопштено о медијској сцени.

Милија Милетић: РЕМ да одговори зашто се канали Спорт клуба не могу гледати у целој Србији?

Посланик Милија Милетић („Александар Вучић – За нашу децу“) питао је РЕМ зашто се канали Спорт клуба не могу гледати у целој Србији, без обзира ко је власник, јер људи желе да гледају „нашу репрезентацију, Новака Ђоковића и друге спортове“.

Муамер Бачевац (СДПС) говорио је о томе да ће подршку кандидату дати „према достојности“, али то није објаснио, већ је говорио о унапређењу медијског плурализма.

За Бачевца Јавни сервис РТС треба да оснује редакцију на босанском језику, а критиковао је што нема емисија о проблемима националних мањина.

Марко Атлагић („Александар Вучић- За нашу децу“) критиковао је медијске нападе на председника Србије и његову породицу и оценио да је то последњих дана нарочито појачано према Вучићевом сину Данилу.

Оценио је да постоји „спрега медија“ под контролом Драгана Ђиласа и Вука Јеремића и „аналитичара шарлатана“ који „трују грађане“ и рекао да то мора хитно да престане.

Још један посланик с листе „Александар Вучић – За нашу децу“, Верољуб Арсић, рекао је да „постоји зебња“ да ће, какве год одлуке донели Скупштина или РЕМ, „Драган Ђилас и Драган Шолак покушати да представе да је у Србији диктатура и да медији раде по налогу неког диктатора“.

Арсић је поново критиковао идеју да још једна од телевизија добије националну фреквенцију јер би тако „Ђилас и Шолак били богатији за 300 до 400 милиона евра“.

Гласање за једног од два предложена кандидата за члана Савета РЕМ-а очекује се око 18 часова. До тада би посланици требало да заврше расправу о амандманима на законе забрани дискриминације и о родној равноправности.

(Бета, Фонет)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]