понедељак, 06. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Београд: Скупштина Србије изгласала буџет за наредну годину. Синиша Мали: Геополитичка дешавања нису значајније уздрмала привреду Србије, успевамо да заштитимо грађане и њихов животни стандард
Хроника

Београд: Скупштина Србије изгласала буџет за наредну годину. Синиша Мали: Геополитичка дешавања нису значајније уздрмала привреду Србије, успевамо да заштитимо грађане и њихов животни стандард

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 09. децембар 2022.

Посланици Скупштине Србије изгласали су Предлог буџета за 2023. годину у целини. Буџет је већи за 7,8 одсто у односу на актуелни ребаланс, а дефицит од 3,3 процента договорен је са ММФ-ом.

За усвајање буџета гласало је 156 посланика од 223 присутна, против је било 58, а није гласало 9 посланика. Пре изгласавања буџета, посланици су се изјаснили о предложеним амандманима, којих је било 177.

Предвиђени укупни буџетски приходи и примања су у износу од 1.843,4 милијарде динара, што је 7,8 одсто више него ове године, док су расходи планирани у висини од 2.107,4 милијарде динара.

Посланици Скупштине Србије завршили су јуче расправу о амандманима, а министар финансија Синиша Мали рекао је да ће се гласањем за овај буџет гласати за очување животног стандарда грађана Србије, значајним издвајањима за капиталне инвестиције и борби са енергетском кризом.

Мали: Геополитичка дешавања нису значајније уздрмала привреду Србије

Геополитичка дешавања нису значајније уздрмала привреду Србије, поручио је министар финансија Синиша Мали поводом усвајања републичког буџета за 2023. годину.

„Успевамо да одржимо и сачувамо нашу економију, нашу привреду, да заштитимо грађане и њихов животни стандард. Наша економија је и даље на чврстим ногама, јавне финансије су нам потпуно стабилне и имамо снаге да наставимо борбу и да из наведене светске кризе изађемо јаки“, рекао је Мали.

Оценио је да је буџет развојан, јер подржава даљи раст инвестиција који је неопходан, али и социјално оријентисан, јер ће наставити да подржава и грађане Србије и привреду током актуелне кризе, саопштило је Министарство привреде.

Буџетом су предвиђају приходи државне касе од 1.843,4 милијарде динара и расходи од 2.107,4 милијарде динара.

Пројекције буџета, по речима Малог су конзервативне, прављене у складу са лошим економским прогнозама у свету и дају дозу предострожности како се последице евентуалне даље ескалације кризе не би одразиле на укупна економска дешавања у земљи.

„Лако ћемо већи прилив, уколико га буде, преусмерити у друге пројекте, важно је очувати стабилност што је окосница буџета за наредну годину“, рекао је Мали.

Буџетом за 2023. годину, како је рекао, предвиђено је даље повећање пензија након новембарског раста, и то до 12,1 одсто у јануару, повећање плата у јавном сектору у истом месецу, у износу од 12,5 одсто, повећање плате за војна лица, официре, подофицире и војнике по уговору за 25 одсто, те раст минималне зараде од 14,3 одсто.

Министар је нагласио и да буџет предвиђа даље пореско растерећење зарада.

„Уз све то, буџет предвиђа наставак великих капиталних, инфраструктурних пројеката у области саобраћаја, здравства, заштите животне средине, спорта. Не одустајемо од великих јавних улагања и настављамо да градимо Србију и у оваквим околностима“, рекао је Мали.

Он је додао да су предвиђена важна и неопходна улагања у енергетски сектор, како кроз изградњу и обнову енергетске инфраструктуре, тако и кроз набавку свих врста енергената.

„И грађани и привреда у сваком тренутку морају да имају довољне количине струје, гаса, горива, угља…“, рекао је Мали.

Он се захвалио посланицима који су гласали за усвајање буџета и сета пратећих закона, али и на критикама које су биле конструктивне, са циљем да се чује глас грађана.

„Све друго је политиканство. Одговорили смо на све недоумице опозиције и направили буџет најбоље што смо могли у тренутним околностима за наше грађане“, истакао је Мали.

Он је објаснио да се следеће године рачуна на приходе увећане за око 7,8 одсто у односу на буџет за текућу годину, односно за 133,8 милијарди динара.

Порески приходи планирани су у износу од 1.592,8 милијарди динара, а непорески у износу 200,1 милијарду динара, укључујући и сопствене приходе индиректних буџетских корисника.

У структури укупних прихода, како је објаснио, порески приходи износе 86,4 одсто, док непорески чине 10,9 одсто укупних прихода буџета.

Накнаде за социјалну заштиту из буџета износиће 147,41 милијарду динара, што је раст од око 11 милијарди динара у односу на 2022. и чини 6,99 одсто укупних расхода.

Највећи део ових већих издавања предвиђен је за заштиту породице и деце, социјалну заштиту, борачко-инвалидске заштиту, транзициони фонд, побољшање ученичког и студентског стандарда, подршку школовања и усавршавања младих талената, спортске стипендије, награде и признања, подршку присилним мигрантима и унапређење система управљања миграцијама.

Буџетом је предвиђен фискални дефицит од 3,3 одсто бруто домаћег производа, што чини смањење у односу на пројектовани дефицит за ову годину од 3,9 одсто, а резултат је пре свега увећаних издвајања за набавку енергената, чија је цена на светском тржишту вишеструко порасла.

Процењени ниво јавног дуга на нивоу опште државе, како је рекао Мали, смањује се и до краја 2023. године задржава на нивоу од 56,1 одсто БДП.

Та динамика је у складу са средњорочним фискалним оквиром који предвиђа постепено смањење дефицита опште државе на ниво од 1,4 одсто БДП у 2025. години, и пад учешћа јавног дуга на 54 одсто БДП.

„То је добар резултат ако се има у виду светска економска криза која траје у целом свету, а која се тек захуктава. Циљеви фискалне политике остају усмерени на одржање фискалне стабилности и одржање нивоа јавног дуга испод нивоа Мастрихта“, рекао је Мали.

Он је истакао да очекује да се следеће године оствари раст БДП-а од 2,5 одсто, што би, како је оценио, био добар резултат с обзиром на то да и јаче економије од Србије клизе у рецесију.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер