четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милутин Фолић: Скулптура „Трипод” биће постављена код Богословије, и биће финансирана средствима компаније НИС
Хроника

Милутин Фолић: Скулптура „Трипод” биће постављена код Богословије, и биће финансирана средствима компаније НИС

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 15. новембар 2017.

Кружним током код Богословије, једној од најфреквентнијих капија Београда, доминираће савремена скулптура „Трипод” Косте Богдановића, најавио је главни градски архитекта Милутин Фолић.

Скулптура ће бити уочљива на саобраћајници, видљива сваком ко долази са Панчевачког моста, Звездаре, Миријева и Карабурме и биће финансирана средствима компаније НИС, пренео је Беоинфо.

Ово дело има вишеструку симболику, а налазиће се наспрам зграде Богословије, која је у своје време била авангарда, као што је и ова скулптура, рекао је Фолић.

Скулптура "Трипод" требало је да буде постављена још 2009. године, када је прихваћена на градском конкурсу, објашњава уметников син, историчар уметности Марко Богдановић, али тада није било новца за њено извођење.

"Сада ће бити реализована на основу макете и комплетног техничког нацрта и документације из баштине мога оца. Она је мало архитектонско дело, високо осам и по метара и тешко шест тона, ослоњено на три ноге", каже. Замишљено је у Костиној поетици "Форме архитектонике". Коста је оставио задатак да буде изведена у прохром челику, да се не би једног дана појавила корозија. Скулптура ће бити обојена у византијско плаву боју, за њега специфичну.

Он додаје да се у једном тренутку размишљало да ова скулптура буде постављена у Кнез Михаиловој, а затим је један приватни колекционар имао идеју да финансира њено извођење и да буде постављена на једној малој пјацети испред његове зграде на Копитаревој градини, а онда је наступила криза.

Скулптор, историчар и теоретичар уметности Коста Богдановић, чија ретроспектива је отворена у Галерији 212, тајне вајарства откривао је у атељеу Сретена Стојановића. У Музеју савремене уметности, где је основао Центар за визуелну културу и информације, радио је као кустос, музејски саветник и директор. Био је професор у Сарајеву, Бањалуци, Новом Саду, Београду, имао је више од четрдесет самосталних изложби, и био аутор више од десет књига.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер