Београд: Округли сто „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана“ (II)

Након одржане промоције књиге др Леонида Решетњикова „Вратити се Русији“, у конференцијској сали хотела „Москва“ одржан је округли сто на тему „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана“ у организацији Српског кода, Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) и Нове српске политичке мисли (НСПМ), на ком су говорили директор РИСИ др Леонид Решетњиков, главни и одговорни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић, заменик председника Одбора за науку и технологију Државне думе Руске Федерације Михаил Дегјатов, главни уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија, научни сарадници РИСИ др Петар Муљататули и др Никита Бондарев, виши научни сарадник Института за европске студије Миша Ђурковић, саветник директора РИСИ Игор Пшеничников, црногорски политиколог и аналитичар Саша Марковић и стручњак за геополитичка питања др Душан Пророковић.

Миша Ђурковић је, констатујући да је Србија добила владу у којој је министар задужен за привреду заправо био човек који је годинама испред Светске банке био задужен за Украјину, рекао да се из тога може јасно видети шта Србију чека у блиској будућности.

- За 5 година више неће имати шта да се прода у Србији, јер ће се распродати сва стратешка предузећа и кључни државни ресурси. Има још пар ствари везаних за ову Владу, рецимо, министар за науку и просвету је агент...извињавам се, човек Џорџа Сороса, дакле, из његове компаније. Значи неко ко ће са тих позиција да редефинише научно-просеветни простор у Србији – приметио је Ђурковић, истакавши да је необична околност да и традиционалисти у САД и Европи, а не само Србији и Балкану, себе виде као окупиране народе.

- Искуство Русије и њен значај, јесте уједно значај последњег бранитеља и предводника побуне против ове културе смрти, дакле, некога ко брани хришћанство, породицу, традиционалне духовне вредности, и некога ко има снаге да уводи законе против идеологије хомосексуализма, и може да доноси законе којима може да се брани од агената страних утицаја, док их је српска влада пуна – истакао је Ђурковић, приметивши да народи на Балкану гледају на Русију као узор или модел како да се бране да би преживели.

- Задње вести директно показују да једини свежи новац, и једине директне инвестиције, заправо долазе из Русије, и то је ствар која дефинише и економску будућност Балкана. Постоји осећај да су Руси полако кренули, да је Крим само прва станица, и да ће преко Одесе, па касније Приднестровља, у догледној будућности стићи и до наших крајева. Отуд велико незадовољство и журба да се ојађеним балканским народима појача атрактивност европске перспективе, иако она очигледно почиње да пропада, чак и у од њих нарученим истраживањима јавног мњења – констатовао је Ђурковић.

- По мом дубоком убеђењу, англо-саксонски напад на Украјину, пуч који је тамо изведен и криза која је изазвана, показује колико је та политика усмерена на Русију, Немачку, и подривање Европске уније. Питање Приднестровља је, иначе, јако битно, и за народ који тамо живи, а за који се спрема огроман притисак који ће укључивати и употребу физичке силе, али то питање може имати и занимљиву улогу у односима Русије са Србијом, јер ће Србија сад имати значајно (макар формално) место у ОЕБС-у, па с обзиром на сва остала дешавања требало би пратити какав ће бити однос званичне Србије по том питању  – закључио је Ђурковић.

Игор Пшеничников је, након што је упутио извињење српском народу што Русија није на прави начин реаговала током деведесетих година, дао савет да Срби не би требало да схватају за озбиљно западне дипломате и политичаре када користе речи „пријатељ“ или „партнер“.

- Не треба се упуштати у такву врсту разговора, јер можемо слободно рећи да су ти људи духовно болесни – приметио је Пшеничников, изражавајужи задовољство што разговара са људима који верују у либералне идеје, али уједно и у православље, истичући значај вере у духовном обогаћењу живота.

- Зато сматрам да је позивање на Бога наше главно оружје. То дефинише и нашу политику, политику праведне победе, јер постаје очигледно да људи желе истину – закључио је Пшеничников.

Саша Марковић, као једини учесник округлог стола из Црне Горе, је нагласио да долази из земље у којој три четвртине посланика у парламенту желе у НАТО, док три четвртине народа те земље то сасвим сигурно неће.

- Од оне Црне Горе, која је је била једина земља на Балкану која је на само један захтев руског цара била спремна да иде у рат, и на коју сам поносан, дошло је до овога данас.

- Џорџ Буш је, након пада Берлинског зида  распадом СССР-а, пред оба Конгреса најавио изградњу Новог светског поретка, тог главног англо-америчког циља њихове елите, који је по Кисинџеру, покушан у три наврата. Први се десио после Првог светског рата кроз 14 тачака Вудруа Вилсона, којима су конципирани нови односи у светској политици кроз Друштво народа. Овај покушај није успео јер Версајски уговор није ратификован двотрећинском већином у америчком сенату. Други покушај се десио потписиваљем Атланске повеље 1941. године од стране Черчила и Рузвелта којом је требало да након слома нацизма буду ударени темељи тог Новог светског поретка. И овај покушај је доживео слом јер је совјетска армија имала много већи успех на терену него што су САД и Велика Британија очекивале – изложио је Марковић, примећујући да су САД ипак искористиле прилику да узурпирају све међународне институције формиране након Другог светског рата под изговором бриге о људским правима.

- Коначно, трећи покушај грађена Новог светског поретка почиње тим говором Џорџа Буша Старијег. Нагласио је да је циљ тог поретка, цитирам, „поредак у којем ће различите нације радити у корист заједничког циља, како би досегли универзалне тежње човечанства, као што су мир слобода и владавина закона“, јер је то „свет за који се вреди борити, будућност наше деце“. У име истог тријумфализма Фукујама је рекао да демократске државе не могу ратовати између себе, међутим, овај поредак је донео само хистеричан покушај САД да створи униполарни свет – констатовао је Марковић, поткрепљујући ту тврдњу чињеницом су САД од пада Берлинског зида до инвазије на Ирак имале 10 великих војних интервенција, у просеку по једна на сваких 15 месеци, што је својеврсан светски рекорд.

- САД је успела да неоколонизује све бивше државе СФРЈ (у мањој или већој мери), односно да их, како се то модерно каже, уведе у процес евро-атлантских интеграција. Колико Русија може на то да утиче, јасно, не зависи од дешавања у нашем региону. Европа је окупирана а оваква ЕУ се не може одржати, јер у њој постоје велике разлике између мањих и великих држава, као и степену њихове развијености. Немачка, иако се поново рађа као светска сила, је геополитички безуба, јер се и даље налази под америчким проктекторатом, што највише доказују сведочанства најпознатијег тзв. звиждача Едварда Сноудена, који се спасао управо бегом у Русију. Еманципација Немачке мора неминовно да води у изградњу стратешког односа са Русијом. Оно што је некада Карл Хаусхофер називао осовином Берлин-Москва-Токио данас можемо превести на геополитичку стабилност Евроазије коју би гарантовала осовина између Берлина, Москва и Пекинга. Ту лежи и сан за ослобођењем наших неоколонизованих држава – закључио је Марковић.

Никита Бондарев је рекао да делује помало парадоксално да српски медији протеклих недеља са већом пажњом прате догађаје у Русији и Украјини него догађаје у самој Србији.

- Понекад неке вести из Русије и Украјине не силазе са првих страна српских новина, а иницијативе Александра Вучића у најбољем случају се налазе тек на другој. Везе Русије и Србије се не своде само на културне везе ове две земље, већ и на то што народи на Балкану догађаје у Украјини очигледно одмеравају према себи. Паралеле између Крима и Косова су очигледне, о чему је говорио и Путин у свом говору – рекао је Бондарев, детаљније објашњавајући везе ова два случаја који ипак, по њему,  нису истоветни.

- У датом моменту ситуација у покрајини треба да се решава у складу са Резолуцијом 1244 Уједињених нација. Могуће је и повлачење паралела српског дела Косова, односно Ибарског Колашина, са ситуацијом на Криму, јер је Крим припојен Украјини 1954. а Ибарски Колашин Косову 1959. године, и у оба случаја се радило о политичком прорачуну а реализовано је искључиво волунтаристичким методама локалних вођа, који нису сматрали мишљење народа који тамо живе за битно у тим потезима – подсетио је Бондарев, примећујући да су у оба случаја дотичне области одвојене од свог културног и етничког простора и припојене етнички страном субјекту.

Бондарев је потом приметио да не само Србија, већ све државе на Балкану, са великом пажњом прате догађаје на Криму како би анализирали ситуацију и могуће будуће развоје догађаја на Балкану.

- Ипак, за разлику од политичког естаблишмента кога муче проблеми спровођења тзв. политике за мале паре, кад су Срби у питању, великој већини, без обзира да ли се ради о Србима у Србији, Црној Гори или Босни и Херцеговини, политика Русије према Криму је блиска и јасна, што се види по безбројним коментарима на интернету, али и напољу, на улицама и кафанама. Довољно говори чињеница да од ескалације кризе није одржан ниједан митинг подршке Кијеву, али је одржано више окупљања у знак подршке Русији – закључио је Бондарев, додавши да Срби, после свега што су преживели, и нису могли да остану равнодушни на вести из Крима.

Душан Пророковић је изнео мишљење да Србија и Русија треба заправо да захвале Западу, јер је криза у Украјини нагло убрзала трансформацију светског геополитичког система, док је свест у православним земљама почела да се буди.

- Поставља се питање шта је наша алтернатива западном неотроцкизму. Рекао бих да се налазимо пред једним стањем вишедеценијског непредививог хаоса, а наше место у том стању морамо наћи тако што ћемо стратешким погледом обухватити три нивоа, цивилизацијски, регионални национални – истакао је Пророковић, закључивши да се на основу тога могу детерминисати дугорочне, средњорочне и краткорочне активности, где би цивилизацијски ниво дефинисао дугорочне, регионални средњерочне, а национални краткорочне циљеве.

- Наша цивилизација је православна, и ако се не будемо међусобно везивали, други блокови, који већ постоје, или ће тек настати, ће нас једноставно апсорбовати. Православна цивилизација се мора темељити на слободи човека, а не на слободи тржишта као највишем принципу – рекао је Пророковић.

- Западна цивилизација може одржати доминацију само у случају сукоба исламске са православном и хиндуистичком, односно кинеском. Ту се отвара простор за САД да у својој пост-империјалној фази управља овим сукобима и тако усмеравају дестабилизацију у евроазијском појасу. Циљеви православне цивилизације се морају темељити на концепту сарадње са овим цивилизацијама, јер смо ми против сукоба. Треба охрабривати сарадњу са кључним исламским земљама и муслиманским народима који живе са нама и око нас – истакао је Пророковић, истакавши да се регионални ниво мора допуњавати са цивилизацијским, чиме би се постигао синергетски ефекат.

- Можемо се оријентисати на стварање чвршћих односа између Сбрије, Бугарске, Македоније и Црне Горе, а у овај оквир би улазила и Република Српска, а треба оставити и отворена врата за везивање Грчке и Румуније. Српско-бугарска осовина која би била стратегијски осигурана приласком Македоније и Црне Горе би представљала нуклеус нове Југославије коју бисмо супротставили државама југосфере, иначе концепту треће Југославије као пројекта НАТО и ЕУ, у којој би православни народи имали другоразредну улогу – рекао је Пророковић, закључивши да би таква Југославија била респектабилна сила која би могла да штити интересе таквог блока на Балкану.

На крају излагања свих учесника Леонид Решетњиков је признао да је изузетно пријатно изненађен анализама које је чуо, и које, како је рекао, показују да српски и руски народ концепт истине сагледавају на исти начин.

- Верујте ми, док сам радио у обавештајној служби, начитао сам се разних извештаја западних колега који су били изузетно досадни, јер су садржали нека чињенична стања и потпуно нејасне закључке. А овде сам рецимо чуо г. Вукадиновића који je захваљујући својим анализама дошао до нечега што смо, заправо, само ми знали, а то је да ми заиста нисмо имали никакав план за Украјину и Крим, јер да јесмо, ово се све не би ни десило. Ми јесмо, додуше, деловали брзо у складу са новонасталом ситуацијом, па су се обавештајне службе на западу збуниле и покренуле ту причу да смо имали план, а да је тај план био толико добро чуван да за њега нису ни чули, а истина је да за њега нису чули јер га није ни било – рекао је Решетњиков, у шали додајући да ће од сада чешће пратити српске аналитичаре и њихове анализе, како би после могао да их као своје представи председнику.

(НСПМ)