Početna strana > Hronika > Beograd: Okrugli sto „Aktuelna pitanja spoljne politike Rusije i Balkana“ (I)
Hronika

Beograd: Okrugli sto „Aktuelna pitanja spoljne politike Rusije i Balkana“ (I)

PDF Štampa El. pošta
sreda, 30. april 2014.

Nakon održane promocije knjige dr Leonida Rešetnjikova „Vratiti se Rusiji“, u konferencijskoj sali hotela „Moskva“ održan je okrugli sto na temu „Aktuelna pitanja spoljne politike Rusije i Balkana“ u organizaciji Srpskog koda, Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) i Nove srpske političke misli (NSPM), na kom su govorili direktor RISI dr Leonid Rešetnjikov, glavni i odgovorni urednik NSPM Đorđe Vukadinović, zamenik predsednika Odbora za nauku i tehnologiju Državne dume Ruske Federacije Mihail Degjatov, glavni urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija, naučni saradnici RISI dr Petar Muljatatuli i dr Nikita Bondarev, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije Miša Đurković, savetnik direktora RISI Igor Pšeničnikov, crnogorski politikolog i analitičar Saša Marković i stručnjak za geopolitička pitanja dr Dušan Proroković.

Leonid Rešetnjikov je, primetivši da se današnja ruska politika suočava sa procesom redefinisanja političkih faktora u svetu, kao i krizom neoliberalnog kapitalizma, rekao da sam način funkcionisanja tih sistema ne dozvoljava nekakav izlazak iz krize.

- U današnjoj Rusiji su se pojavili politički faktori koji Rusiju vraćaju na svetsku političku scenu, i to kao svetsku silu. Sa divljenjem smo ispratili Obaminu izjavu kada je Rusiju nazvao regionalnom silom, iako se sami Amerikanci za svaki rešavanje svakog svetskog problema prvo obraćaju Rusiji, kao što su to bili slučajevi sa Avganistanom, Iranom, Sirijom, Ukrajinom, Arktičkim krugom – primetio je Rešetnjikov, primećujući da se to nije dogodilo od devedesetih godina prošlog veka.

- Naši analitičari smatraju da je cilj izbijanja ukrajinske krize upravo bio pokušaj izmene geoplitičke i vojno-strateške situacije na teritoriji Rusije. Zato smo odustali od pominjanja „partnerstva“ sa zapadnim zemljama, jer se SAD otvoreno posavila kao neprijatelj Rusije – rekao je Rešetnjikov, dodavši da ekonomske sankcije prema Rusiji nisu i ne mogu biti naročito efikasne, dok će ukrajinska kriza trajati dugo, jer toj zemlji ne može da pomogne ni 40 milijardi dolara, već drugačiji sistem rada i pozicioniranje na istok.

- Rusija na Balkanu ima dva važna partnera, a to su Bugarska i Srbija. Bugarska sama po sebi je neophodna ra realizaciju „Južnog toga“, na koju sad zapad vrši pritisak kako bi odustala od tog projekta. S druge strane pred Srbijom je komplikovan i težak zadatak da izdrži pritiske u narednom periodu, a u svetlu odnosa Rusije i Evropske unije, koji će biti izuzetno komplikovani i teški – istakao je Rešetnjikov, zaključivši da izlaganje uverenjem da je Rusija na pravom putu, budući da će u narednih mesec dana predsednik Vladimir Putin potpisati niz novih ugovora i bilateralnih sporazuma sa Kinom, koji su po ličnom uverenju g. Rešetnjikova, od istorijske važnosti.

Đorđe Vukadinović je postavio pitanje u kojoj meri je Rusija nakon događaja u Ukrajini bliža, ili dalja, od Balkanskog poluostrva, primetivši da u samoj Srbiji postoji čudan konsenzus rusofoba i jednog dela rusofila oko ukrajinske krize.

- I jedni i drugi smatraju da su događaji u Ukrajini rezultat jednog dugoročnog i lukavog plana Moskve i Putina lično, nasuprot demantijima i, ja bih rekao, činjenicama. Zapad forsira tu priču, naravno, kako bi sebe amnestirao, iako je više nego jasno da su do lakata umešani u tu krizu, dok pojedini ovdašnji rusofili u svojim idealizovanim predstavama to predstavljaju kao situaciju u kojoj velika Rusija, bilo da je na njenom čelu car, Staljin ili Putin, ne može da pogreši, niti da bude prevarena. Nasuprot tome, ja verujem, da Moskva, za razliku od Zapada, ne da nije bila umešana u događaje u Ukrajini, već da je u tome bila i u mnogome zatečena – naglasio je Vukadinović, dodajući da je druga stvar to što je Rusija kao ozbiljna zemlja relativno brzo napravila krizni plan i reagovala u skladu s njim.

- Kada ova euforija prođe, činjenica je da će Rusija u narednom periodu morati da odluči šta su joj strateški a šta taktički ciljevi u Evropi i na Balkanu, i dokle će moći da ide u konfrontaciji sa Zapadom – konstatovao je Vukadinović, naglasivši da je uveren da se iskustva Srbije od raspada SFRJ mogu pokazati kao dragocena za današnju Rusiju, spomenuvši da u svom poslednjem obraćanju o tome govorio i Vladimir Putin.

- Zahvaljujući poslednjim događajima u Srbiji se konačno shvatilo da je Rusija velika sila, što je pomalo čudno, ali je medijska slika o toj zemlji prethodnih decenija bila takva da se na nju gledalo samo kao na jednog izvoznika energenata i sirovina, čemu je umnogome doprinela i pasivnost ruske politike, na ovom prostoru, kao i spinovanje zapadnih centara moći preko medija. Međutim, narod u Srbiji je poslednjih nedelja spontano stao na rusku stranu, uprkos vlasti i medijima koji to pokušavaju da zamute – istakao je Vukadinović, podsetivši da je u više navrata prezentovao rezultate ozbiljnih socioloških istraživanja koji su pokazivali da je i pre ukrajinske krize raspoloženje u srpskom narodu bilo pozitivno usmereno prema Rusiji, dok je zadnjih nedelja ta podrška još i porasla.

- Ova eksplozija rusofilstva poslednjih nedelja je međutim, produbila jaz između političke elite i naroda, odnosno razotkrila činjenicu da uprkos proruskom, antizapadnom i anti-natovskom javnom mnjenju u Srbiji, na vlasti imamo jednu evrofilnu, pa čak i blago pro-natovsku politiku, bez obzira na retoriku te iste vlasti koja zna da bude umerenija, pogotovo kada su joj sagovornici iz Moskve. Podrška građana ulasku u EU, uz sve medije i političke faktore koji guraju priču u tom pravcu, jedva prelazi 50%, dok je u srpskom parlamentu politika bezalternativne Evrope zastupljena sa 100% - primetio je Vukadinović, naglasivši da za takvu sliku u parlamentu odgovornost snose i patriotske stranke, koje nisu imale dovoljno sluha i nacionalne odgovornosti za ujedinjenje.

- Kao rezultat ove pojačane proruske atmosfere u javnosti, i ova vlast je morala da makar delimično ispoštuje tu činjenicu, pa je posegla za jednom neuverljivom „neutralističkom“ pričom kojom se nije otvoreno stavila na stranu Zapada, pa se time sada hvali i u javnosti, a verovatno, i u Moskvi, prikupljajući poene. S obzirom na pređašnja iskustva, taj neutralizam ne deluje naročito ubedljiv, jer ako vas neka strana samo maltretira, a druga ne, deluje kao vic kada kažete da podržavate i jedne i druge, i da su nam i jedni i drugi podjednako prijatelji – primetio je Vukadinović, dodajući da su Srbi ipak oduševljeni pobedom ili nagoveštajem uspeha ruske strane.

- S druge strane, ova velika ruska angažovanost u ukrajinskoj krizi bi, međutim, mogla da udalji Balkan sa njenog političkog fokusa, što ne bi bilo dobro, jer sam uveren da je ukrajinska kriza eskalirala baš zato što je problem potcenjivan, guran pod tepih, i što je zanemarivan uticaj tzv. meke moći, kao i to da se Moskva nije na vreme i dovoljno politički, lobistički i medijski tamo angažovala. Zato verujem da su neke pouke izvučene i da se neke greške neće ponavljati – zaključio je Vukadinović.

Mihail Degjatov je, osvrnuvši se na retoriku prozapadne propagande, čiji se argumenti uglavnom svode na priču kako je povratak Krima u Rusiju „nezakonita aneksija“ i rezultat „nelegalnog referenduma“, rekao da ono što se desilo sa Krimom može da posluži kao osnova za vraćanje svih drugih ruskih teritorija koje su se, na razne načine, našle van matične države.

- Srpski narod iz ovih iskustava može da izvuče pouke, i da prihvati teze koje je Rusija postavila – rekao je Degatjov, istakavši da se Rusija uključila u globalnu trku u informaciono-medijskom smislu formiranjem posebnih glasila, od kojih je televizija „Raša tudej“ verovatno trenutno najpoznatija, jer emituje program na više svetskih jezika.

Đuro Bilbija je, nakon što je izrazio uverenje da će Rusija koja e prošla kroz Krim i Srbiju gledati drugačije, primetio da je Srbiji danas potreban čovek poput rimskog Katona koji je svaki govor završavao sa rečima „što se ostalog tiče smatram da Kartaginu treba razoriti“.

- Da je današnji Srbin, Katon bi govorio „što se ostalog tiče, smatram da Kartaginu protektorata u Srbiji treba razoriti“. To „protektorat“ može biti zamenjeno i sa „kolonija novog tipa“. To bi, doduše, bila prva stvar, a ne neka koja se tiče ostalog – primetio je Bilbija, istakavši da bi takav čovek ipak bio Katon u iskrivljenom ogledalu, jer je savremeni Rim u Vašingtonu.

- Ako bi to preživeo, uveren sam da bi takav, srpski Katon, govorio da Srbiju, i državu i naciju, treba graditi iznova. Verujem da bi onda govorio da državu moramo graditi kao ozbiljni državotvorni narodi, da od sebe moramo tražiti više nego što traže svi naši susedi, a da prema sebi moramo biti strožiji nego što su prema nama naši dokazani istorijski neprijatelji, koji su ujedno neprijatelji i srpstva i pravoslavlja – primetio je Bilbija.

- Uvek sam govorio, i ponoviću to opet. Srbija sa Rusijom treba da ima izgrađene strateške odnose kao što ima Izreal sa SAD, ne strahujući da bi u takvim uslovima postala nečiji protektorat ili ruska gubernija. Uostalom, Izreal je jedna od najozbiljnijih, najnezavisnijih i najsuverenijih država našeg vremena. Ulaskom u Evropsku uniju, međutim, Srbija će osetno biti manje nezavisna i suverena država od današnje Belorusije, a primetićete, ono što Lukašenko sme da kaže Putinu danas, to ne smeju pred Obamom ili Merkelovoj da kažu ni oni koji vode Italiju, Hrvatsku ili Rumuniju, a na Đukanovića i njegovu turističko-švercersku suverenu koloniju ne treba posebno ni pominjati u tom smislu – naglasio je Bilbija, zaključivši da će srpski Katon, odnosno Karađorđe, Miloš, Garašanin i Ristić u jednoj ličnosti, biti moguć onda kada se Srbija osloni na snagu Trećeg Rima, čime će se jasno pozicionirati u geopolitičkom smislu.

Petar Muljatatuli je rekao da je potrebno uvideti da su narodi mnogih evropskih država, poput Nemačke, Španije, ili Italije, zapravo okupirani svojevrsnom duhovnom agresijom koja je nad njima sprovedena.

- Svaki napad na Rusiju je u suštini bio antihrišćanski, od Napoleona do danas, kada se duhovna agresija sprovodi nad svim hrišćanskim narodima širom Evrope – zaključio je Muljatatuli.

(Skraćeni izvodi izlaganja ostalih učesnika će biti objavljeni u posebnom nastavku)

(NSPM)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner