петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Београд: Округли сто „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана“ (I)
Хроника

Београд: Округли сто „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана“ (I)

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 30. април 2014.

Након одржане промоције књиге др Леонида Решетњикова „Вратити се Русији“, у конференцијској сали хотела „Москва“ одржан је округли сто на тему „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана“ у организацији Српског кода, Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) и Нове српске политичке мисли (НСПМ), на ком су говорили директор РИСИ др Леонид Решетњиков, главни и одговорни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић, заменик председника Одбора за науку и технологију Државне думе Руске Федерације Михаил Дегјатов, главни уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија, научни сарадници РИСИ др Петар Муљататули и др Никита Бондарев, виши научни сарадник Института за европске студије Миша Ђурковић, саветник директора РИСИ Игор Пшеничников, црногорски политиколог и аналитичар Саша Марковић и стручњак за геополитичка питања др Душан Пророковић.

Леонид Решетњиков је, приметивши да се данашња руска политика суочава са процесом редефинисања политичких фактора у свету, као и кризом неолибералног капитализма, рекао да сам начин функционисања тих система не дозвољава некакав излазак из кризе.

- У данашњој Русији су се појавили политички фактори који Русију враћају на светску политичку сцену, и то као светску силу. Са дивљењем смо испратили Обамину изјаву када је Русију назвао регионалном силом, иако се сами Американци за сваки решавање сваког светског проблема прво обраћају Русији, као што су то били случајеви са Авганистаном, Ираном, Сиријом, Украјином, Арктичким кругом – приметио је Решетњиков, примећујући да се то није догодило од деведесетих година прошлог века.

- Наши аналитичари сматрају да је циљ избијања украјинске кризе управо био покушај измене геоплитичке и војно-стратешке ситуације на територији Русије. Зато смо одустали од помињања „партнерства“ са западним земљама, јер се САД отворено посавила као непријатељ Русије – рекао је Решетњиков, додавши да економске санкције према Русији нису и не могу бити нарочито ефикасне, док ће украјинска криза трајати дуго, јер тој земљи не може да помогне ни 40 милијарди долара, већ другачији систем рада и позиционирање на исток.

- Русија на Балкану има два важна партнера, а то су Бугарска и Србија. Бугарска сама по себи је неопходна ра реализацију „Јужног тога“, на коју сад запад врши притисак како би одустала од тог пројекта. С друге стране пред Србијом је компликован и тежак задатак да издржи притиске у наредном периоду, а у светлу односа Русије и Европске уније, који ће бити изузетно компликовани и тешки – истакао је Решетњиков, закључивши да излагање уверењем да је Русија на правом путу, будући да ће у наредних месец дана председник Владимир Путин потписати низ нових уговора и билатералних споразума са Кином, који су по личном уверењу г. Решетњикова, од историјске важности.

Ђорђе Вукадиновић је поставио питање у којој мери је Русија након догађаја у Украјини ближа, или даља, од Балканског полуострва, приметивши да у самој Србији постоји чудан консензус русофоба и једног дела русофила око украјинске кризе.

- И једни и други сматрају да су догађаји у Украјини резултат једног дугорочног и лукавог плана Москве и Путина лично, насупрот демантијима и, ја бих рекао, чињеницама. Запад форсира ту причу, наравно, како би себе амнестирао, иако је више него јасно да су до лаката умешани у ту кризу, док поједини овдашњи русофили у својим идеализованим представама то представљају као ситуацију у којој велика Русија, било да је на њеном челу цар, Стаљин или Путин, не може да погреши, нити да буде преварена. Насупрот томе, ја верујем, да Москва, за разлику од Запада, не да није била умешана у догађаје у Украјини, већ да је у томе била и у многоме затечена – нагласио је Вукадиновић, додајући да је друга ствар то што је Русија као озбиљна земља релативно брзо направила кризни план и реаговала у складу с њим.

- Када ова еуфорија прође, чињеница је да ће Русија у наредном периоду морати да одлучи шта су јој стратешки а шта тактички циљеви у Европи и на Балкану, и докле ће моћи да иде у конфронтацији са Западом – констатовао је Вукадиновић, нагласивши да је уверен да се искуства Србије од распада СФРЈ могу показати као драгоцена за данашњу Русију, споменувши да у свом последњем обраћању о томе говорио и Владимир Путин.

- Захваљујући последњим догађајима у Србији се коначно схватило да је Русија велика сила, што је помало чудно, али је медијска слика о тој земљи претходних деценија била таква да се на њу гледало само као на једног извозника енергената и сировина, чему је умногоме допринела и пасивност руске политике, на овом простору, као и спиновање западних центара моћи преко медија. Међутим, народ у Србији је последњих недеља спонтано стао на руску страну, упркос власти и медијима који то покушавају да замуте – истакао је Вукадиновић, подсетивши да је у више наврата презентовао резултате озбиљних социолошких истраживања који су показивали да је и пре украјинске кризе расположење у српском народу било позитивно усмерено према Русији, док је задњих недеља та подршка још и порасла.

- Ова експлозија русофилства последњих недеља је међутим, продубила јаз између политичке елите и народа, односно разоткрила чињеницу да упркос проруском, антизападном и анти-натовском јавном мњењу у Србији, на власти имамо једну еврофилну, па чак и благо про-натовску политику, без обзира на реторику те исте власти која зна да буде умеренија, поготово када су јој саговорници из Москве. Подршка грађана уласку у ЕУ, уз све медије и политичке факторе који гурају причу у том правцу, једва прелази 50%, док је у српском парламенту политика безалтернативне Европе заступљена са 100% - приметио је Вукадиновић, нагласивши да за такву слику у парламенту одговорност сносе и патриотске странке, које нису имале довољно слуха и националне одговорности за уједињење.

- Као резултат ове појачане проруске атмосфере у јавности, и ова власт је морала да макар делимично испоштује ту чињеницу, па је посегла за једном неуверљивом „неутралистичком“ причом којом се није отворено ставила на страну Запада, па се тиме сада хвали и у јавности, а вероватно, и у Москви, прикупљајући поене. С обзиром на пређашња искуства, тај неутрализам не делује нарочито убедљив, јер ако вас нека страна само малтретира, а друга не, делује као виц када кажете да подржавате и једне и друге, и да су нам и једни и други подједнако пријатељи – приметио је Вукадиновић, додајући да су Срби ипак одушевљени победом или наговештајем успеха руске стране.

- С друге стране, ова велика руска ангажованост у украјинској кризи би, међутим, могла да удаљи Балкан са њеног политичког фокуса, што не би било добро, јер сам уверен да је украјинска криза ескалирала баш зато што је проблем потцењиван, гуран под тепих, и што је занемариван утицај тзв. меке моћи, као и то да се Москва није на време и довољно политички, лобистички и медијски тамо ангажовала. Зато верујем да су неке поуке извучене и да се неке грешке неће понављати – закључио је Вукадиновић.

Михаил Дегјатов је, осврнувши се на реторику прозападне пропаганде, чији се аргументи углавном своде на причу како је повратак Крима у Русију „незаконита анексија“ и резултат „нелегалног референдума“, рекао да оно што се десило са Кримом може да послужи као основа за враћање свих других руских територија које су се, на разне начине, нашле ван матичне државе.

- Српски народ из ових искустава може да извуче поуке, и да прихвати тезе које је Русија поставила – рекао је Дегатјов, истакавши да се Русија укључила у глобалну трку у информационо-медијском смислу формирањем посебних гласила, од којих је телевизија „Раша тудеј“ вероватно тренутно најпознатија, јер емитује програм на више светских језика.

Ђуро Билбија је, након што је изразио уверење да ће Русија која е прошла кроз Крим и Србију гледати другачије, приметио да је Србији данас потребан човек попут римског Катона који је сваки говор завршавао са речима „што се осталог тиче сматрам да Картагину треба разорити“.

- Да је данашњи Србин, Катон би говорио „што се осталог тиче, сматрам да Картагину протектората у Србији треба разорити“. То „протекторат“ може бити замењено и са „колонија новог типа“. То би, додуше, била прва ствар, а не нека која се тиче осталог – приметио је Билбија, истакавши да би такав човек ипак био Катон у искривљеном огледалу, јер је савремени Рим у Вашингтону.

- Ако би то преживео, уверен сам да би такав, српски Катон, говорио да Србију, и државу и нацију, треба градити изнова. Верујем да би онда говорио да државу морамо градити као озбиљни државотворни народи, да од себе морамо тражити више него што траже сви наши суседи, а да према себи морамо бити строжији него што су према нама наши доказани историјски непријатељи, који су уједно непријатељи и српства и православља – приметио је Билбија.

- Увек сам говорио, и поновићу то опет. Србија са Русијом треба да има изграђене стратешке односе као што има Изреал са САД, не страхујући да би у таквим условима постала нечији протекторат или руска губернија. Уосталом, Изреал је једна од најозбиљнијих, најнезависнијих и најсуверенијих држава нашег времена. Уласком у Европску унију, међутим, Србија ће осетно бити мање независна и суверена држава од данашње Белорусије, а приметићете, оно што Лукашенко сме да каже Путину данас, то не смеју пред Обамом или Меркеловој да кажу ни они који воде Италију, Хрватску или Румунију, а на Ђукановића и његову туристичко-шверцерску суверену колонију не треба посебно ни помињати у том смислу – нагласио је Билбија, закључивши да ће српски Катон, односно Карађорђе, Милош, Гарашанин и Ристић у једној личности, бити могућ онда када се Србија ослони на снагу Трећег Рима, чиме ће се јасно позиционирати у геополитичком смислу.

Петар Муљататули је рекао да је потребно увидети да су народи многих европских држава, попут Немачке, Шпаније, или Италије, заправо окупирани својеврсном духовном агресијом која је над њима спроведена.

- Сваки напад на Русију је у суштини био антихришћански, од Наполеона до данас, када се духовна агресија спроводи над свим хришћанским народима широм Европе – закључио је Муљататули.

(Скраћени изводи излагања осталих учесника ће бити објављени у посебном наставку)

(НСПМ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер