Хроника

Белоруски министар полиције Јуриј Карајев: Пуцаћемо на демонстранте ако буде неопходно

Штампа
четвртак, 29. октобар 2020.

Министар унутрашњих послова Белорусије Јуриј Карајев упозорио је данас да власти неће оклевати да одобре употребу бојеве муниције против демонстраната ако то буде неопходно.

Полиција била "превише толерантна"

У данас објављеном интервјуу на Јутјубу, Карајев је рекао да је полиција током двоипомесечних протеста била „превише толерантна“ према демонстрантима и да ће заузети чвршћи став.

У току је рат. Постоји нескривен притисак подстакнут некажњивошћу и недостатком страха. Полицајац је замало убијен, давили су га, а он је само испалио хице упозорења у ваздух

„У току је рат. Постоји нескривен притисак (демонстраната) подстакнут некажњивошћу и недостатком страха. Полицајац је замало убијен, давили су га, а он је само испалио хице упозорења у ваздух“, навео је Карајев.

Додао је да ради на промени таквог става полицајаца и да им указује да њихови животи зависе од тога „колико брзо потежу пиштољ“.

Карајев је рекао да ће полиција наставити да се претежно ослања на несмртоносно оружје, али да ће користити бојеву муницију ако се суочи с насилном реакцијом демонстраната.

Министарство унутрашњих послова Белорусије већ је пре две недеље упозорило да полиција на демонстрацијама неће оклевати да користи бојеву муницију „ако буде неопходно“ јер су оне постале „екстремно радикалне“.

Главни белоруски тужилац Андреј Швед изјавио је данас да је његова канцеларија отворила 657 кривичних истрага насиља над полицијом.

Белорусија је погођена тешком политичком кризом од председничких избора 9. августа, када су широм земље почеле масовне демонстрације против дугогодишњег ауторитарног председника државе Александра Лукашенка.

Протести су иницирани званичним резултатима гласања према којима је Лукашенко освојио више од 80 одсто гласова. Противници Лукашенка тврде да су избори покрадени.

У првих неколико дана протеста, полиција је ухапсила хиљаде и брутално претукла стотине мирних демонстраната, због чега се власт суочила с бројним осудама из иностранства. ЕУ и САД су увеле санкције белоруским званичницима оптуженим за крађу избора и репресију над демонстрантима.

Протести не јењавају

Најмасовнији протести одржавају се недељом када на улице излазе десетине хиљада демонстраната, уз честе сукобе с полицијом која воденим топовима и шок-бомбама покушава да растури скупове

Упркос настојању власти да угуше демонстрације хапшењима и репресијом над демонстрантима и активистима, масовни протести не јењавају ни после два и по месеца.

Најмасовнији протести одржавају се недељом када на улице излазе десетине хиљада демонстраната, уз честе сукобе с полицијом која воденим топовима и шок-бомбама покушава да растури скупове. Једне недеље је било и 200.000 људи.

Лукашенко (66), који Белорусијом влада чврстом руком од јула 1994. године, уз репресију над опозицијом и независним медијима, оптужује западне земље за подстицање протеста.

Опозициона лидерка Светлана Тихановска, која се одмах после избора склонила у Литванију да би избегла хапшење, из иностранства је позвала грађане да од 26. октобра започну генерални штрајк ако Лукашенко до тада не поднесе оставку.

Штрајк међутим није био довољан за обуставу производње у великим државним фабрикама.

Неки индустријски радници су ступили у штрајк, хиљаде студената и пензионера протестовале су у понедељак у Минску, а нека мала предузећа су обуставила рад. То међутим није било довољно јер је већина државних фирми наставила нормално да функционише.

(Бета, Данас) 

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]