Белгија забринута због повећаног броја албанских азиланата

Брисел – Белгијски медији известили су о повећаном приливу азиланата, већином Албанаца који користе погодности безвизног режима за грађане Србије и Македоније и организовано долазе у Министарство спољних послова са захтевима за добијање азила. Иако су медији различито интерпретирали ову информацију, њена суштина је да је у фебруару поднет рекордан број захтева за азил особа које поседују српске и македонске пасоше.  

Белгијски дневник на француском језику Лсоар известио је у данашњем издању о „навали азиланата из Србије и Македоније што је изазвало забринутост белгијске владе” и због чега је премијер Ив Летерм затражио од Европске комисије да реагује. Према наводима Лсоар, прошлог понедељка у Министарство спољних послова Белгије стигло је чак 256 захтева грађана Србије и Македоније за азил. У тексту који је насловљен „Српска навала – Летерм тражи европску реакцију”, лист тврди да је „и Француска погођена истим феноменом који је последица недавне визне либерализације која је ступила на снагу 19. децембра”.

„Навала азиланата представља огромну практичну тешкоћу када је реч о прихватању захтева. Мрежа за прихватање захтева оних који траже азил у Белгији већ је преоптерећена. Наше власти сумњају да се иза ове изненадне навале крију праве организоване групе”, навео је Летерм у писму упућеном Сесилији Малмстром, европском комесару за унутрашње послове ЕУ. Он је позвао Европску комисију да „донесе одлуке или предузме мере да би се ограничиле погубне последице либерализације европског визног режима”, наведено је у тексту.

Летерм ће 8. марта посетити Скопље и Приштину према раније утврђеном плану, али како наводи Лсоар, накнадно је одлучено да ће с њим на пут поћи и државни секретар за питања азила који ће на лицу места разговарати о овом проблему са локалним властима.

Државна агенција Белга такође је известила о навали емиграната наводећи да су у понедељак 243 особе поднеле захтев за добијање азила, „од чега су њих 89 из Македоније, 57 из Србије и 14 са Косова”. Агенција наводи да је већина азиланата стигла аутобусима који су их довезли право пред зграду Министарства, као и да аутобуска карта од Скопља до Брисела кошта 130 евра.

Дневник Њусблатна фламанском језику у свом извештају наводи да су током фебруара 334 особе из Србије и Македоније затражиле азил у Белгији верујући да ће овде добити смештај и храну, а можда и новчану помоћ. Њусблат наводи да је у односу на остале западноевропске земље прилив етничких Албанаца у Белгију изузетно висок. Према Њусблату „Албанци су напустили регион између граница Србије и Македоније привучени нашом политиком према азилантима, која је у њиховим очима изузетно толерантна”.

Највећи број захтева, ако не и сви, биће одбијен. Власти спроводе устаљену процедуру пријема ових захтева и на њих одговарају, што представља додатни посао за администрацију.

(Политика)