Белгија: Од увођења измена закона 2014. године, којима је право на еутаназију проширено и на малолетне особе, троје деце се одлучило се “асистирано самоубиство”

Пре пет година Белгија је увела измене закона којима је право на еутаназију проширено на малолетне особе, без обзира на године старости. Од тада је најмање троје деце одлучило да умре: једно од девет, једно од 11 и једно од 17 година.

Белгија је једина чланица ЕУ у којој је уведен такав закон - у Холандији је старосна граница 12 година.

Измене закона су изазвале жестоке расправе. Може ли седмогодишње дете да сагледа димензије такве одлуке? Може ли деветогодишњак да процени нешто тако апстактно као што је бол?

Током гласања у белгијском парламенту 13. фебруара 2014. један од гледалаца је узвикнуо: "Убице!", а када је 2016. јавност сазнала за први случај, Ватикан је то осудио, сматрајући да закон лишава децу права на живот.

Белгијска државна Комисија за еутаназију у прошлогодишњем извештају оцењује да је закон користан, јер даје право малолетним особама да бирају да ли хоће да живе или не.

- Најважније је да дете донесе одлуку - сматра члан комисије, адвокат Жаклин Хереманс, која, међутим, такође каже да нису сва деца довољно зрела за то.

- Мислимо на децу која недељама или месецима леже у болници. Она су зрелија од остале деце. У принципу, свако треба да има слободу да одлучује о томе - каже она.

Белгијски закон омогућава лекарима да на захтев убију одрасле, неизлечиво болесне пацијенте, уз потврду стручњака да им је живот неподношљив. Неизлечива болест је услов и код деце. Пацијент мора да трпи јаке болове, које лек не може да ублажи. Психолог мора да потврди да је дете способно да расуђује, али родитељи морају да дају сагласност.

Том Мортје, чија је депресивна мајка 2012. без његовог знања тражила асистирано самоубиство, каже да је његова мајка дуго патила од депресије, али да је иначе била здрава. Због тога је Европском суду за људска права поднео одговарајућу тужбу.

У три позната случаја еутаназије деце, један пацијент је боловао од муковисцидозе (цистичне фиброзе), тешког обољења метаболичког система, други је имао злоћудне туморе на глави, а трећи Дишенову мишићну дистрофију, због које већина погођених већ од 12. године не може да хода.

Од увођења асистираног самоубиства у Белгији 2002, број случајева непрекидно расте, па је 2004. забележено 349 случајева, а 2017. године 2.309.

(Шпигел, Блиц)