Бечки Стандард: Ако Грчка изађе из еврозоне, чека је судбина Црне Горе и Косова

Једнострана евроизација, коју су спровели Црна Гора и Косово, које не припадају еврозони и систему Европске централне банке, могла би бити теоретски модел и за Грчку после изласка из еврозоне, оцењује бечки дневник Стандард.

Косовски експерт Кујтим Добруна за бечки дневник каже да је једнострана евроизација донела високу стабилност цена и минимализовала је ризик курсних разлика.
Негативна страна је, објашњава, то што Косово не располаже са готово ниједним инструментом монетарне политике.

За мале привреде, као што су Црна Гора и Косово, према његовим речима, има смисла да имају режим фиксног курса према евру, јер су иначе њихове могућности вођења независне монетарне политике ограничене.

Бечки дневник подсећа да су Црна Гора и Косово 2002. "евроизоване", након што су грађани изгубили поверење у динар због високе инфлације.

Добруна подсећа да је на косовском тржишту динар замењен немачком марком, те да се готово подразумевало да ће бити уведен евро који се користи у Монаку, Андори, Сан Марину, Ватикану и у француским прекоокеанским територијама.

За разлику од Црне Горе, додао је, Косово са Европском централном банком (ЕЗБ) има договор о евроизацији.

Немачка Бундесбанка је на питање Стандарда саопштила да није била укључена у увођење евра на Косову, док је одговор те финансијске институције у вези Црне Горе изостао.

Аустрија имала главну улогу у евроизацији Црне Горе и Косова

Нису имали поверења у динар па су се грађани Црне Горе и Косова окренули евру

Бундесбанка, међутим, указује да је Аустрија имала централну улогу у евроизацији Црне Горе и Косова, и да и даље има важну улогу.

"Према нашим информацијама је прва опскрба, као и текуће снабдевање и повлачење уследило преко аустријске банке. То подразумева и замену старих новчаница и кованица", наводе из немачке банке.

Портпарол Националне банке Аустрије Кристијан Гутледерер рекао је за Штандард да је тачно да се из Аустрије врши извесно снабдевање, али преко аустријских комерцијалних банака.

У светском монетарном систему формирала су се два важна монетарна блока - доларски и евроблок.

У евроблоку, поред држава еврозоне и евроизованих земаља, постоје и земље које су фиксирале курс своје валуте према евру. Међу тим државама су Данска, Бугарска, Македонија, Босна и Херцеговина, док је Хрватска само привремено своју валуту стабилизована према евру.

Међу 59 држава које се убрајају у евро-блок су и оне афричке државе које су до друге половине 20. века зависиле од земаља које данас припадају монетарној унији.

(Танјуг)