BBC: Забрињавајући раст цена хране

Где год да живите, нема сумње да сте последњих пар месеци приметили да је храна све скупља.

То је проблем који мучи многе земље широм света, укључујући и Србију.

Агенција Уједињених нација за храну је зато за крај септембра сазвала ванредни састанак посвећен великом скоку цене пшенице на светским тржиштима.

Пшеница је од јуна поскупела за 50 одсто, добрим делом због слабих приноса у Русији.

Неки страхују од понављања велике кризе са храном од пре две године, која је погодила многе земље у свету.

Забринутост чланица УН

Месо је неизбежна намирница у већини потрошачких корпи и зато многе људе широм света брине податак да је цена меса у последње време достигла највиши ниво за последњих 20 година.

На светским тржиштима упадљиво расте и цена пшенице - од почетка године скочила је за 70 одсто.

Поставља се питање да ли је на помолу понављање кризе са храном од пре две године, која је потресла многе земље широм света.

Агенција Уједињених нација за храну је зато за 24. септембар сазвала ванредни састанак радних група за житарице и пиринач, каже водећи економиста Агенције, Абдолреза Абасаин:

"Забринути смо, јер када је све почело у јулу, сви су били изненађени. Све се дешава брзо и непредвидљиво и то је само по себи довољан разлог за бригу. Ипак, морам да напоменем да смо од самог почетка уверени да нисмо у тако озбиљној ситуацији као 2007. године, када су цене расле без граница. Поскупљења су тада погодила читав низ намирница, као и нафту. Ми се надамо да сада ситуацију можемо да ставимо под контролу што је брже могуће."

Проблем због суше и пожара

Овај пут проблеми на тржишту хране погоршани су најпре дугом сушом, а потом и пожарима у Русији - четвртом највећем извознику пшенице на свету: Овог лета жетва пшенице је дала за 25 одсто лошије резултате од очекиваних. Русија је зато прошле седмице саопштила да ће продужити забрану извоза пшенице до краја следеће године.

BBC-јев дописник у Москви Ричард Галпин каже да се руске власти плаше уличних немира, пошто је слаб принос житарица већ довео до озбиљних поскупљења хране:

"На пример, представници власти нам кажу да је цена хлеба за последњих пар седмица у неким деловима земље удвостручена. Наравно, има ту и доста профитерства, и међу произвођачима и продавцима, али нема сумње да је влада веома забринута јер зна да би то могло да дестабилизује земљу, нарочито због цене хлеба, који овде сви једу. Влади је јасно да би велика поскупљења хране могла да натерају људе да изађу на улице и зато ће учинити све што је у њеној моћи да сачува стабилност цена."

Када се цена хране пре две године отела контроли, нереди су избили у многим земљама, од Мексика до Бангладеша.

Прошле седмице велики немири због поскупљења хране, а посебно хлеба, избили су у Мозамбику, на југоистоку Африке, и при томе је најмање десет људи погинуло а стотине су повређене.

Лекције из претходне кризе

Кејт Бејли са универзитета Кардиф бизнис скул бави се истраживањем тржишта хране:

"Лекција број један је то да цену хране не смемо да узмемо здраво за говото. У будућности ћемо на тржишту хране виђати много више нестабилности и то не би требало да нас изненађује. Наравно, не може се увек тачно предвидети природа следеће кризе, али требало би да будемо спремни на непредвидивост и нестабилност. У пољопривреду се слабо улаже, а, са друге стране, тражња за храном расте. Док се то не промени, док не почнемо да више улажемо у пољопривреду, очекује нас дуги период нестабилности."

Шта би владе требало да ураде како би ублажиле ту нестабилност?

"Мислим да краткорочно треба да прихватимо чињеницу да увек може да се деси да у неком делу света буде лоша жетва и да ће због тога тамо доћи до проблема у снабдевању храном. Требало би, међутим, да се више позабавимо дугорочним питањима и потребама и да више улажемо у пољопривреду, посебно у земљама у развоју, тако да те земље повећају приносе и продуктивност и да се на неки начин заштите од година са слабом жетвом."

(BBC)