петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > BBC: Турци подржали уставне промене
Хроника

BBC: Турци подржали уставне промене

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 13. септембар 2010.

Гласачи у Турској дали су снажну подршку уставним реформама на референдуму који су многи доживели као одмеравање снага између владе, која корене има у исламу, и њених секуларних противника.

Незванични резултати говоре да је близу 60 одсто изашлих на гласање, које је обележио висок одзив од 78 одсто, одобрило промене устава.

Премијер веома задовољан

"12. септембар остаће запамћен у историји као прекретница у турској демократији", изјавио је турски премијер Реџеп Тајип Ердоан, након што је постало јасно да је 26 уставних одредби које је ставио на референдумску пробу добило зелено светло.

Најважнија и најконтроверзнија промена су већа владина овлашћења у именовању чланова Уставног суда, тела које чува секуларни турски устав.

Промене такође ограничавају права војске, још једног бастиона секуларизма.

Критичари кажу да земљи сада прети опасност трајног увлачења религије у политику.

Референдуму су претходиле огорчене кампање две супротстављене стране, Ердоганове владајуће Странке правде и развоја и опозиционих партија.

ББЦ-јев дописник из Истанбула каже да се уставне промене неће много одразити на животе обичних Турака.

Техничке преправке

Ово су биле техничке преправке устава које ће бити од значаја ако грађани дођу у сукоб с државом. Другим речима, тај документ који је сачинила војска, након пуча 1980. године, сада постаје ближи европским нормама, у смислу заштите индивидуалних права.

Многи у Турској сматрају да уставна питања јесу проблем, али не и главни. Главни проблем је читава култура у оквиру које полиција и судство не схватају концепт индивидуалних и људских права.

Ту су и та два члана устава које се тичу високог судства и због којих је велики број Турака узнемирен.

Није, дакле, посреди револуционарни корак, како то тврди премијер Ердоан.

Премијер је још једном доказао да је у стању да прикупи довољно гласова и да има политичку подршку. Али добар део грађана са зебњом очекује шта ће Ердоан учинити након ове потврде политике коју води, а уочи избора наредне године.

Реаговање грађана

Како на исход референдума реагују обични грађани Турске?

Од две саговорнице из те земље, са којима је разговарао уочи референдума, ББЦ је затражио реакцију након што су саопштени прелиминарни резултати гласања.

"То је огроман корак у демократизацији Турске, добијању више људских права и слобода и успостављању слободније државе."

"Врло сам разочарана резултатима гласања. Гласала сам против и против сам Странке правде и развоја. Сада када је успоставила контролу над целом земљом, ствари ће се за нас променити. Моји пријатељи и ја сада тражимо начин да побегнемо из Турске."

Поларизација друштва

Реакције ББЦ-јевих саговорница добар су пример поларизације која је тренутно присутна у Турској, а за такву стање одговорност сноси и сам премијер Ердоган, каже ББЦ-јев дописник:

Ердоган је врло мало времена провео у расправи о овим амандманима који су на брзину прогурани, без икакве припреме, изгледа управо зато што је имао тежак спор са људима из високог судства.

Цела ствар је врло брзо постала предмет спорења између странака, а јавности је мало објашњено зашто су амандмани важни и какве би могле да буду последице реформе судства. То је препуштено различитим интерпретацијама.

Спорне мараме

За оне који прате збивања у Турској са стране, једна од познатијих контроверзи је забрана ношења муслиманских марама на универзитетима. Дописник ББЦ-ја напомиње да је то врло осетљиво питање.

Почетком године, премијер је врло емотивно причао о томе како је његовој супрузи било забрањено да посети пријатеље у једној војној болници, зато што је одбила да скине мараму.

Мало је вероватно да ће Ердоан потегнути то питање, будући да настоји да осигура трећи премијерски мандат. Ако победи на изборима и то питање би могло да се нађе на дневном реду.

Проблем је шири - Турској је очито потребно оздрављење како би се успоставило веће поверење између две прилично супротстављене стране - верске - нису посреди радикални фундаменталисти, већ врло конзервативни верници који су и Ердоаново бирачко тело - и секуларне стране Турске, која страхује да ће изгубити право да води западни стил живота на који је навикла.

(BBC)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер