петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > BBC: Стеже се обруч око Џулијана Асанжа
Хроника

BBC: Стеже се обруч око Џулијана Асанжа

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 07. децембар 2010.

Мрежа се, по свему судећи, стеже око Џулијана Асанжа, оснивача интернет сајта Викиликс, који је протеклих недеља, обелодањујући хиљаде поверљивих америчких депеша, наљутио Вашингтон и уздрмао међународну дипломатију.

Швајцарске власти замрзле су Асанжов рачун на који су се сливали добровољни прилози за Викиликс, а у Британију је стигла допуњена потерница Интерпола због сумње да је у августу у Шведској силовао две жене.

Асанж тврди да су то лажне, политичке мотивисане оптужбе, а његов адвокат најављује да ће добровољно отићи на разговор са полицијом:

"Полиција ме је телефоном обавестила да је из Шведске стигао захтев за изручење Џулијена Асанжа ради обављања разговора с њим, пошто никаква оптужница још није подигнута. Управо договарамо његов добровољни сусрет с полицијом, током којег би одговорио на постављена питања."

САД желе да се против Асанжа подигне оптужница

За то време, Американци грозничаво трагају за правним основом за подизање оптужнице против Асанжа.

Тешко ће га наћи, сматра професор права на универзитету Џорџ Вашингтон Џефри Розен:

"Највише се помиње један закон из 1917. године који се односи на шпијунажу. Било би, међутим, изузетно тешко да се по том закону подигне оптужница, и то из неколико разлога. Најпре, тиче се података везаних за одбрану земље, а депеше до којих је дошао Викиликс су дипломатске и тичу се Стејт департмента. Друго, поменути закон налаже да је оптужена особа свесна да наноси штету одбрани земље. Најважнија препрека је, међутим, слобода говора, загарантована првим амандманом. И коначно, до сада се није догодило да је преносилац информација кажњен због њиховог објављивања - успешно су судски гоњени само извори заштићених информација."

Пошто закона по коме би се Асанж могао гонити нема, треба га усвојити.

Један од најгласнијих заговорника кажњавања оснивача Викиликса, сенатор Џозеф Либерман предложио је да се донесе закон који би забранио цурење инфoрмација.

И ту би се јавио проблем, каже професор Розен:

"Морали би да одлуче да ли је Асанж неовлашћено дошао до информација или их је само објавио. Ако је реч о овом другом, по америчком закону, онај ко добије истините информације не може да буде кажњен ако их објави. Кривично може да одговара само онај ко је неовлашћеним путем прибавио осетљиве информације."

Америчке власти су прилично трапаво реаговале на ову аферу, сматра професор Розен.

"Врло јака америчка традиција слободе говора им, наравно, не иде на руку, али види се и да не знају шта желе. С једне стране, прете да ће тужити Асанжа, а не доносе законе који би то омогућили. Рекао бих да је Обама разапет између заговорника грађанских слобода у својој администрацији и струје која би по сваку цену да стрпа Асанжа у затвор. Мислим да државном тужиоцу Холдеру ових дана није лако."

Асанжова интернет страница се, откако је почела да објављује поверљиве америчке документе, налази под снажним и усклађеним хакерским нападима и зато је принуђена да се сели са једне адресе на другу.

У помоћ су притекле хиљаде младих људи вичних интернету.

Паскал Глор, потпредседник швајцарске пиратске партије, која је пружила гостопримство Викиликсу на својој веб адреси каже да нова, дигитална генерација, рођена са интернетом, за разлику од политичара, разуме слободу комуникације и не пристаје на било каква ограничења.

Обелодањени контроверзни подаци

Викиликс је, како се оцењује, објавио до сада можда и најконтроверзније податке из дипломатске преписке између америчких амбасада и Вашингтона.

Викиликс је објавио списак објеката и установа широм света за које САД сматрају да су од кључног значаја по америчку безбедност.

Стејт дипартмент је у фебруару 2009. године затражио од свих својих амбасада да сачине списак свих објеката чије би разарање могло да угрози америчку националну безбедност. Тако је сачињена листа на којој су на стотине нафтовода, гасовода, фабрика, сателита и других инфраструктурних инсталација чије би разарање, како верују америчке дипломате, изазвало максималну штету по америчке националне интересе.

На списку се пак, налазе и рудник кобалта у Конгу, фабрика антиотрова у Аустралији и фабрика за производњу инсулина у Данској.

Најконтроверзнији Викиликс до сада

Оцењује се да је објављивање списка објеката и институција од "виталног значаја по америчку безбедност" до сада најконтроверзнији потез Викиликса.

На списку се рецимо налази гасовод на западу Сибира који је описан као "најважнији на свету".

Дневни лист Тајмс зато поставља питање да ли је овај списак могу да искористе терористи као своје потенцијалне мете, посебно уколико су их САД означиле као изузетно важне?

(BBC)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер