BBC: Istorijat britanske tajne službe MI6

U Velikoj Britaniji je iz štampe izašla neobična knjiga - osvrt na prve četiri decenije rada britanske obaveštajne službe MI6, od njenog osnivanja 1909. godine do perioda neposredno posle Drugog svetskog rata.

Profesoru Kitu DŽefriju, autoru knjige, omogućen je pristup arhivama te britanske "agencije za međunarodni obaveštajni rad", čiji je zvanični naziv Tajna obaveštajna služba.

Profesor DŽefri je za BBC objasnio da mu je tokom pisanja knjige pod naslovom "MI6: istorijat tajne obaveštajne službe od 1909. do 1949." dozvoljen pristup apsolutno svim dokumentima Službe iz tog vremena. Jedina zabrana koju je, kako kaže, morao da poštuje odnosila se na neobjavljivanje imena pojedinih agenata.

Uspesi i propusti

Jedan od kontroverznih dokumenata na koje je, kako kaže profesor DŽefri, naleteo tokom svog istraživanja, sadrži podatke o vrlo neobičnoj akciji agenata MI6.

Oni su, naime, imali zadatak da sabortiraju brodove čiji je posao bio da, po završetku Drugog svetskog rata, prevezu jevrejske izbeglice u Palestinu - tada teritoriju pod britanskom vlašću. Namera agenata MI6 bila je da eksplozivom raznesu brodove koji su se pripremali da prevezu jevrejske izbeglice u Palestinu. U to vreme, Britanci su još uvek upravljali tom teritorijom i političari su, u strahu, naredili Službi da po svaku cenu zaustavi dolazak izbeglica.

Profesor DŽefri kaže da je tokom istraživanja naišao na mnoge uspehe, ali i propuste britanskih tajnih agenata.

"U pitanju je Sveti Gral britanskih arhiva", kaže on. "Služba MI6 je imala vrlo nezgodan početak Drugog svetskog rata, ali je tokom njegovog trajanja nadvladala Nemce i proslavila se širom Evrope i sveta".

Kao prvi istoričar kojem je dozvoljen pristup arhivama MI6, profesor DŽefri za BBC kaže da je za njega to bilo "fascinantno iskustvo".

"Osećao sam se kao dete u prodavnici slatkiša - ovi podaci nisu nikada bili dostupni nikome drugom. Nešto poput Aladinove pećine istorijskog materijala! Na žalost, puno je podataka nestalo tokom godina, ali ima dovoljno dokumenata koji beleže realne živote hrabrih ljudi u izazovnim životnim situacijama", kaže on.

"Stvarnost je nekada mnogo komplikovanija od književnosti jer, za razliku od izmišljenih likova, realni ljudi moraju da se nose sa realnim problemima. To shvatite kada prekopavate arhive službe MI6", kaže on.

Kontroverze i sukobi interesa

"Kada sam počeo, želeo sam da kažem apsolutno sve. Moj posao, posao istoričara, nalaže da se uvek kaže istina - ali posao službe MI6 je da čuva tajne. Znalo se da će sve vreme postojati određena tenzija," rekao je on.

Profesor DŽefri kaže da je srećan što se njegovo istraživanje završilo zaključno sa 1949. godinom, odnosno početkom Hladnog rata i usponom Kima Filbija u MI6, koji se kasnije pretvorio u najvećeg izdajnika u istoriji te organizacije.

"Zahvaljivao sam Bogu što se zaustavljam na 1949. godini. U 800 stranica knjige 'spakovano' je sve bitno što se dešavalo u prvih 40 godina postojanja Službe. Ima puno toga o čemu nisam mogao detaljno da pišem, ali to će, nadam se, raditi moji naslednici na tom poslu - ako ih bude", kaže profesor DŽefri za BBC.

Prošle godine objavljena je i prva knjga o istorijatu MI5 - britanske obaveštajne službe koja se bavi pretežno operacijama na domaćem terenu.

Ta knjiga je na način sličan DŽefrijevom opisala uspon službe MI5 od početka do propasti, uključujući infiltraciju njenih agenata u britansku Komunističku partiju pedesetih godina 20. veka, kao i otkriće da je veliki broj tadašnjih članova britanskog parlamenta radio za sovjetske obaveštajne službe.

(BBC)