BBC: Evropska desnica u usponu

Naredna decenija pokazaće da li su "novi populisti" postali politički faktor koji niko u Evropi neće moći da ignoriše, navode brojni analitičari i posmatrači

Kada je austrijska Slobodarska stranka pre deset godina ušla u vladu, Evropa se zgražavala. Ta stranka, koju je u to vreme predvodio Jerg Hajder, bila je prokažena zbog svojih antiimigarcionih stavova i navodnih veza sa krajnjom desnicom.

Pošto je provela neko vreme u vladi, Slobodarska stranka je počela da slabi, ali sada se, sa novim vođom Hajncom Kristijanom Štraheom, vraća na velika vrata.

BBC-jev dopisnik Kris Boulbi istražuje pozadinu tog uspona, i pita se da li će ovog puta Slobodarska stranka biti prihvatljivija za ostale partije.

Dobro raspoloženje

Pristalice austrijske Slobodarske stranke i njen lider Hajnc Kristijan Štrahe ne kriju da su dobro raspoloženi.

Na skupu u jednom predgrađu Beča, bivši zubarski tehničar Štrahe u elegantnom odelu i blistavo belog osmeha slavi najnoviji uspeh svoje partije na lokalnim izborima.

Može li ona na narednim federalnim izborima, 2013. godine, da postane najjača u zemlji?

"Pošto nisam vidovit, na to pitanje ne mogu da odgovorim. Ali, to je naš cilj i to je neophodno da bismo prevazišli postojeći sistem tradicionalnih partija i da bismo na demokratski način rešili pitanje našeg isključenja sa austrijske političke scene. To bi moglo da se dogodi već 2013, ili 2018, ali će se svakako dogoditi."

Slobodarska stranka je vešto iskoristila neka simbolička pitanja, poput predloga za izgradnju novih džamija, kako bi pojačala poruku da Austriji preti islamizacija.

Socijalne mreže kao novi adut

Za to, pored tradicionalnih skupova, uspešno koristi i moderne tehnologije, poput društvenih mreža.

Stranački aktivisti objašnjavaju kako pridobijaju mlade glasače:

"Formiramo grupe na Fejsbuku, koristimo internet. To je najbolji način. Sa 16 godina stičete pravo glasa. Najnovija istraživanja pokazuju da Slobodarska stranka, sa 42 odsto, uživa najveću podršku među mladim glasačima. "

Govor Štrahea posvećen "pošastima Evropske unije" i visokoj stopi kriminaliteta među slabo integrisanim muslimanskim useljenicima, pažljivo slušaju i kelneri zaduženi da okupljenim pristalicama služe pivo.

Većina su stranci, poput Turčina koji već godinama živi u Austriji. Da li smatra da se dobro integrisao u austrijsko društvo ?

"Naravno, zašto da ne. Bolje govorimo nemački od njih", kaže on i naglašava da je uveren da će Slobodarska stranka za desetak godina vladati Austrijom.

Instant-kriminalci

Šta će u tom slučaju biti s njim i njegovim kolegama?

"Automatski ćemo postati kriminalci", kaže on.

Štraheova stranka beleži zapanjujući uspeh u radničkim četvrtima, koje su nekada listom bile za socijaldemokrate. Bivši novinar Ulrih Bruner napustio je socijaldemokrate pre nekoliko godina, a decenijama živi u predgrađu Favoriten.

"Sve je više siromašnih radnika koji u useljenicima vide konkurenciju. Niže klase imigranata postaju njihovi protivnici. Socijaldemokrate zatvaraju oči pred tim problemima. Ne znam da li će Austrijanci ubuduće podržavati velike, stare partije."

To su problemi koji muče velike, stare partije - takozvani politički mejnstrim - širom Evrope - da li će morati da se pomire sa trajnim prisustvom populističkih stranaka na političkoj sceni? Ako, recimo, Slobodarska starnka ponovo uđe u austrijsku vladu, kako će reagovati Evropa?

"Desnici je sve išlo na ruku"

Savet Evrope osnovao je poseban panel koji na proleće treba da podnese izveštaj o jačanju desnice na Starom kontinentu. Generalni sekretar Saveta, Torbjern Jagland, smatra da je razvoj događaja u proteklih desetak godina išao desnici na ruku.

"Mnogo faktora je tome doprinelo - ekonomska kriza, globalizacija, ali i jačanje radikalnog islama i terorizma izvan evropskog kontinenta", kaže on.

Jagland je bio ministar inostranih poslova Norveške kada je Evropa uvela sankcije Austriji zbog ulaska Slobodarske stranke u vladu. Sada kaže da je to bilo pogrešno.

"Ne treba kažnjavati, nego objašnjavati ljudima koliko su ksenofobija i rasizam opasni. To je jedini način da suzbijemo te pojave."

Evropski stavovi o rasizmu se nisu promenili, promenio se politički odgovor na taj fenomen. Dok su pre desetak godina, populističke partije izopštavane, danas se sa njima vodi otvoren dijalog. Naredna decenija reći će nam da li su novi populisti postali politički faktor koji niko u Evropi neće moći da ignoriše.

(BBC)