BBC: Дмитриј Медведев први говорник на Светском економском форуму у Давосу

Двобрзински привредни опоравак. Заједничке норме за нову стварност. Опасан раст цена сировина и хране. Политичке последице незапослености.

У швајцарском зимском центру Давосу у среду је почео Светски економски форум који је ове године окупио скоро две и по хиљаде пословних људи и политичара из целог света.

Ако је судити по изјавама бројних учесника овог скупа, први пут после глобалне финансијске кризе 2007. године из Давоса стиже дашак оптимизма.

Светски лидери, окупљени на истом месту пре годину дана, још увек су били у шоку сабирајући трошкове економске кризе уочавајући, истовремено, да су њихове привреде ипак почеле да бележе раст.

Годину дана касније, центар пажње је преусмерен на један нови глобални пејзаж који је криза оставила за собом као и на претње које би могле да се укажу у будућности.

Први говорник ове године био је руски председник Медведев, који је подсетио окупљене да је два дана раније Москва била мета великог терористичког напада:

"Очекивали су и надали се да председник Русије неће доћи у Давос да присуствује Форуму. Али су се прерачунали. Русија је свесна своје одговорности према свету. То је и разлог што вам се баш данас обраћам са овог подијума."

Двобрзински опоравак

Русија је увек била јако заступљена у Давосу. Овог пута је, много више него обично, уочљиво и присуство делегација из Кине, Индије и других великих привреда у успону.

Мото овогодишњег скупа је: “Заједничке норме за нову стварност”.

Битан чинилац те стварности је и што управо те земље големим корацима хрле напред, док се велике развијене привреде још увек труде да се врате тамо где су биле пре коју годину.

На првом округлом столу о глобалној привреди, управо је и указано на тај двобрзински светски привредни опоравак.

Упозорено је и на опасност коју би за нови и за стари свет могао да представља раст цене сировина и хране.

Један од оних који су говорили у том тону био је и ноторни песимиста и човек који је предвидео кредитну кризу, економиста са Универзитета у Њујорку Нуријел Рубини:

"Недавни раст цена нафте, енергије, хране и сировина носи три негативне последице: подстиче раст инфлације, пре свега у привредама у успону. То доводи и до смањења расположивог прихода домаћинстава широм света и међу увозницима сировина у редовима развијених привреда, што опет има негативне последице на потрошњу и економски раст. Као треће, долази до друштвене и политичке нестабилности."

Политичке последице незапослености

Светска организација рада је упозорила да у свету тренутно има 203 милиона људи без посла, те да се ситуација на том пољу, ове године, неће значајније побољшати.

Професор са Харвардског универзитета Кен Рогоф каже за BBC да незапосленост, као типична последица дубоке финансијске кризе, даје основа за забринутост:

"Забринут сам због политичких проблема који би из тога могли да проистекну. На пример, због протекционизма који би могао да ојача у развијеним државама. Мислим на покушаје да се за незапосленост у тим земљама окриве Кина и друге привреде у успону. То је огроман проблем и такав ће бити и на дуже стазе. Но, брзих решења за то просто нема. Ваља гледати унапред, чинити све на образовању и на развоју иновација као једином путу за излазак из свега овога."

У Давосу су у великом броју заступљени и водећи људи светских банака, забринути за правац кретања глобалних реформи финансијског система.

Но, први пут за више година, банке у швајцарском зимском центру нису и једина тема о којој се разговара.

(BBC)