Барак Обама: Земље Централне и Источне Европе да помогну „арапско пролеће“

Арапско пролеће и Источна Европа

Дводневни самит држава Централне и Источне Европе завршен у Варшави поведочио је да је регион и две деценије после завршетка хладног рата далеко од стабилности. Ради се не само о неслагањима по многим међународним проблемима, између осталог балканским. Једноставно државе које се често именују као ’нови Европљани’, још увек су лишене праве самосталности у светским пословима и потребне су им спољнополитичке потпоре. Широко рекламирани долазак председника САД Барака Обаме, који је учествовао у радној вечери са лидерима земаља Централне и Источне европе, још једна је потврда томе. Мишљење коментатора Петра Искендерова.

Организатори су се буквално у последњим сатима потрудили да максимално регулишу сва процедурална питања везана за учешће председника самопроглашене „Републике Косово“ Атифете Јахјаге. Председници Србије и Румуније, истина, нису променили своју одлуку да не учествују на форуму. Ипак дипломатски маневри Варшаве овенчани су делимичним успехом, учешћем Словачке.

Мада, без обзира на делимично мимоилажење косовских спрудова, варшавски форум оставио је више питања него одговора. И главно питање везано је за онај дневни ред који су разматрали учесници уз очигледно суфлирање САД. Барак Обама био је главна фигура на састанку земаља Централне и Источне Европе, а о његовој иницијативи да се новим властима Египта и Туниса издвоје милијарде долара говорило се малтене више него о тобоже важним за регион рововима интеграције Балкана у ЕУ. На крају су коначне одлуке форума биле о свему и ни о чему. У њих је ушла и подршка демократији у земљама Северне Африке и Блиског Истока, и позиви на регионалну сарадњу, и верност евроинтеграцији – без посебне конкретике и било каквих обавеза од стране Вашингтона и Брисела.

Али зато земље Централне и Источне Европе треба да се потруде – при чему ’не у својој кући’. То је ставио до знања Барак Обама на завршној конференцији за штампу. По његовим речима, државама источноевропског региона предстоји да помогну својим партнерима из Северне Африке и са Блиског Истока да граде „арапско пролеће“. Он је изјавио да овакво пролеће може да процвета неравномерно по принципу „корак напред, два корака назад“. Зато Источна Европа треба да надахне арапске револуционаре.

Колико регион Централне и Источне Европе може да надахне разне снаге које жестоко деле власт у Египту, Тунису или Либији, између осталог исламистичке радикале, није баш јасно. Али зато је очигледно нешто друго. У данањем геополитичком распореду источним Европљанима поново се даје место не субјеката, већ објеката. Од њих траже беспоговорну верност идеалима ЕУ и САД, и при томе предлажу им да сами изађу на крај са сопственим проблемима.

- „САД до данас не могу да реше шта да раде са ЕУ“ – такво мишљење изразио је у својим мемоарима познати немачки политичар и бивши канцелар Герхард Шредер. По његовим речима, преко океана се непрестано чују бодри позиви на већу самосталност и успостављање партнерства заснованог на заједничком систему вредности. Ипак, чим се постави питање о реалном јачању независности Европе, Американци се труде да се томе супротставе. Резултати Варшавског форума само су још једном потврдили ту мисао.

(Глас Русије)